Министар је подсетио да је Брисел иницијативно уништио све механизме који су деценијама стварани између Русије и ЕУ и да је реч о самитима који су одржавани два пута годишње, годишњим седницама Владе Русије и Европске комисије, као и 20 секторских дијалога, чији је један део био посвећен преговорима о безвизном режиму.
„Све је то срушено преко ноћи. Зато и не чуди што сада изостају такви односи. Али, ми се никада нећемо затворити. Рећи ћу само да од сада и надаље нећемо веровати ни Америци ни Европској унији“, истакао је Лавров.
Европа треба да пази док спушта „гвоздену завесу“
Према његовом мишљењу, ЕУ већ спушта „гвоздену завесу“ и најважније је да у процесу ограђивања од Русије не пригњечи и себе.
„Што се тиче гвоздене завесе, Европа је, практично, већ спушта. Нека само пази да не пригњечи себе. Тај процес је покренут“, оценио је Лавров након разговора са шефом белоруске дипломатије, одговарајући на питање о перспективама односа са Европском унијом.
Он се такође осврнуо и на западне санкције против Русије, нагласивши да Европа трпи много веће последице санкција које је Вашингтон увео Москви од Сједињених Америчких Држава, при чему америчка страна себе „поштеђује“ и да је сасвим могуће да САД желе да ослабе Европску унију као конкурента.
Запад се узда у повиновање других земаља његовој вољи
Како је истакао, Запад, посебно, САД рачунају на потпуно повиновање других земаља њиховој вољи, која одражава њихове егоистичне интересе, што је било демонстрирано на актуелном самиту НАТО-а у Мадриду.
„Као што смо се више пута уверили, савремена Европа коју представља Европска унија губи своју независност или оне карактеристике независности које је имала и потпуно се потчињава ставовима које намеће Вашингтон“, истакао је он.
НАТО грубо крши оснивачки акт са Русијом
Одлука НАТО-а да појача војно присуство Сједињених Америчких Држава у Европи и повећа снаге на истоку континента представља грубо кршење оснивачког акта Русија - НАТО, изјавио је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.
„Одлуке које су донете на најгрубљи начин крше оснивачки акт, пре свега кад је у питању обавеза НАТО-а да не распоређује трајно значајне борбене снаге на територији нових чланица Алијансе, при чему имам у виду источноевропске чланице блока“, објаснио је министар на конференцији за медије.
Шеф руске дипломатије је такође додао да Москва није иницирала раскид акта Русија-НАТО, он и даље важи.
„У правном смислу оснивачки акт и даље постоји, нисмо иницирали процедуру раскида тог споразума“, истакао је он.
Лавров је истакао да ће Русија определити даље кораке након анализе тога како ће, конкретно, и у којој мери бити спроведене одлуке које је НАТО усвојио на самиту у Мадриду.
Претходно су лидери НАТО-а на самиту у Мадриду усвојили нови Стратешки концепт до 2030. године, према ком је Русија проглашена „директном претњом по безбедност“.
Москва има адекватан одговор
Русија чини све, истакао је Лавров, како не би зависила од Запада у критични важним областима.
Према његовом мишљењу, адекватан одговор Москве на деструктивну политику Запада може бити даље проширење сарадње са најближим савезницима и истомишљеницима, како у оквиру Савеза Русије и Белорусије, тако и Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), Евроазијске економске уније, Заједнице Независних Држава.
Руски министар је нагласио да је Москва захвална Минску за потпуно разумевање циљева и задатака специјалне операције Русије у Украјини. Додао је и да две земље константно одржавају дијалог на ову тему.
Руски министар налази се у посети Минску, уприличеној поводом обележавања 30. годишњице успостављања дипломатских односа Русије и Белорусије.
Оснивачки акт Русија - НАТО
Претходно је заменик генералног секретара НАТО Мирча Јоана изјавио да због специјалне операције Русије у Украјини, НАТО нема ограничења за јачање позиција на источном крилу.
Раније је министарка спољних послова Велике Британије Лиз Трас у оквиру састанка министара спољних послова чланица НАТО-а у Бриселу изјавила да је истекло време Оснивачког акта Русија-НАТО и да је потребан нови приступ безбедности у Европи.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров раније је изјавио да Запад не показује спремност да Русији пружи правно обавезујуће, дугорочне безбедносне гаранције, конкретно, да одбија даље ширење НАТО-а, укључујући повлачење „букурештанске формуле“ да Украјина и Грузија постану чланови Алијансе. Он је указао на потребу да се војни капацитети, укључујући ударне, и инфраструктура НАТО-а врате на стање из 1997. године када је потписан Оснивачки акт Русија-НАТО.
Оснивачки акт о односима, сарадњи и безбедности између Русије и НАТО је политички документ који фиксира обавезе страна у области основних сфера, норми и механизама односа међу њима.