О томе када су деца спремна да самостално иду на летовање и како родитељи у то могу да буду сигурни, психолог Мирјана Вуксановић је рекла:
„Године детета нису једини критеријум, већ могу да служе само као оријентација када да их пустимо. Важније од година је зрелост самог детета. Његова способност да се самостално и одговорно понаша. Затим, искуство. Јако је важно да ли су деца ишла преко вртића, школе на рекреативну наставу или летовање, да ли су учествовали у спортским камповима, и то искуство може много да им помогне“.
Као родитељ троје деце, она је навела да већина деце већ негде од основне школе желе да сама крену на летовање, истичући да је то време када са њима треба почети разговор које услове треба да испуне како би самостално, односно са друштвом, ишли на летовање.
„Не можемо никада бити потпуно сигурни, али можемо са великом вероватноћом да претпоставимо да је наше дете зрело, пратећи његово свакодневно понашање, гледајући да ли испуњава договорено, да ли је испунило одређене захтеве у смислу школског успеха, у смислу понашања код куће и ван куће. Можемо да закључимо, односно претпоставимо са великом вероватноћом, да можемо да га пустимо са друштвом на море“, изјавила је за РТС Вуксановићева.
Важно знати куда дете иде, како иде и са ким иде
Поверење између родитеља и деце се дуго гради. И родитељи и деца би требало да буду искрени, отворени, да не манипулишу, јер лажи јако брзо дођу на наплату и доводе до неповерења.
„Узајамно поверење, разговор, стално праћење и сарадња, везано са љубављу, наравно, у породици, даће добре резултате“, истакла је Вуксановићева.
Деци пред одлазак на летовање не би требало говорити шта треба, а шта не треба да раде, јер је то већ требало да науче. Треба се договорити о конкретним стварима, о начину комуникације, да родитељи не зивкају сваки час, да одреде џепарац, јер се подразумева да су већ научила да располажу новцем.
„Добро је унапред платити превоз и неке оброке, да не би дошли у позицију да немају пара и дати им одређену суму за ‘не дај боже’. Али та сума треба касније да се врати кући, ако не буде ванредних ситуација. Тиме се гради одговорност и поверење између родитеља и деце“, напоменула је психолог.
Вуксановићева је додала да је потребно дефинисати заједничка правила, јер што се више ствари дефинише, мање ће бити лоших изненађења.