Пермско-тријаско изумирање које се догодило пре 252 милиона година, јесте догађај познат и као Велико изумирање приликом ког је нестао скоро целокупан живот на Земљи. Научници га сматрају највећим догађајем ове врсте у природи. Најновије студија сугерише да се живот након овог догађаја постепено обнављао, а научници су чак успели и да утврде које животиње су то учиниле међу првима.
Тим научника из Кине, Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства дошао је до резултата захваљујући посматрању трагова фосилних остатака дуж стаза и јама на дну Јужног кинеског мора. Како тврде, прегледали су фосиле у траговима из 26 секција, који обухватају читав низ догађаја у временском периоду од седам милиона година, који су указали на детаље уз помоћ којих су научници реконструисали фазе опоравка животињског света.
Пошто мекушци немају костуре које остављају за собом, фосили у траговима су од великог значаја за откривање начина на који су ова створења некада живела.
„Наши подаци о фосилима у траговима откривају отпорност мечушаца на висок ЦО2 и загревање. Показало се да су они инжењери, који су највероватније играли велику улогу у опоравку бентоског екосистема након масовног изумирања. Верује се да су развили еволуционе иновације које су им помогле у раном тријасу“, тврди палеонтолог Ксијан Фенг са кинеског Универзитета геолошких наука.
Ко се међу првима опоравио?
Тим се током студије служио са четири различите методе уз помоћ којих су мерили степен опоравка, а који укључују разноликост врста животиња, на који начин је простор коришћен као и начин на који су животиње модификовале екосистем.
Оно што су уочили је да је прва фаза подразумевала постепен опоравак живота у дубоким водама праисторијских океана. Затим, када су се црви и шкампи у великој мери опоравили, процес су наставили организми као што су брахиоподи, махунарке и шкољке- углавном укорењене на океанском дну.
Одмах после су се опоравили и корали, а према њиховим тврдњама било је потребно око три милиона година да се број мекушаца врати на нивое од пре изумирања. Ипак, научници наводе да ова чињеница не изненађује с обзиром да је приликом пермско-тријаског изумирања нестало око 80-90 посто морских врста на Земљи. А као главног кривца за ово масовно изумирање наводе климатске промене, праћене глобалним загревањем, падом кисеоника и закисељавањем океана.
Закључак научника је да разумевањем догађаја који су се одвијали некада давно, као и начина на који су се одређене животиње опоравиле после Великог изумирања, могу пружити корисне информације које ће нам помоћи у тренуцима убрзаног загревања и климатских промена, преноси Национална географија.