Рођен у Британији, деценијама је живео и стварао у Француској где се посветио режији у познатом париском позоришту „Буф ду норд“.
„Питер Брук нам је дао неке од најлепших тишина у позоришту, али је његова последња тишина безгранично тужна“, рекла је француска министарка културе Рима Абдул Малак.
Са њим је, како каже, позорница била огољена до своје најосновније живописности и интензитета.
„Завештао нам је много тога“, истакла је Малак, додајући да ће заувек остати душа позоришта Буф ду норд.
Његово име у позоришним водама у рангу је Константина Станиславског, који је донео револуцију у глуми, а Брук је све до позних година свог живота стварао.
Његово можда најпознатије ремек-дело била је деветочасовна позоришна изведба хиндуистичког епа „Махабхарата“ из 1985. године.
Јануара 1957. године први пут је посетио Београд, гостовао је његов „Краљ Лир” са Полом Скофилдом у главној улози. Године 1962. гостовао је „Тит Андроник” са Вивијен Ли и Лоренсом Оливијеом. Затим су његове представе долазиле због Битефа. На Битефу смо гледали „Сан летње ноћи” 1972. године, „Племе Ик”, 1976, и „Сизве Банзи је мртав”, на 40. Битефу 2006. године.
Он сам, о Битефу је рекао: „Кад чујем Битеф, у мисли ми навиру сећања на људе, експерименте и успехе“.
Од своје младости Брук је важио за изузетан таленат, а са само 17 година имао је свој редитељски деби.
Публика од Лондона до Њујорка уживала је у његовој, сада већ, култној представи „Марат/Сад“, коју је осмислио 1964. године и која је освојио награду Тони.
Три године касније написао је књигу „The Empty Space“ – о теоријским моделима позоришне уметности, које је временом постало један од камена-темељаца модерног позоришта.