Молекули пропанола постоје у два облика, или изомера, од којих су оба сада идентификована у посматрањима: нормални пропанол, који је први пут откривен у области формирања звезда, и изопропанол (кључни састојак средства за дезинфекцију руку ), који никада раније није виђен у међузвезданом облику.
Ова открића би требало да расветле како се формирају небеска тела као што су комете и звезде.
„Детекција оба изомера пропанола је јединствено моћна у одређивању механизма формирања сваког од њих. Пошто толико личе један на други, физички се понашају на веома сличан начин, то значи да два молекула треба да буду присутна на истим местима у исто време“, каже астрохемичар Роб Гарод са Универзитета Вирџинија.
„Једино отворено питање су тачне количине које су присутне – то чини њихов међузвездани однос далеко прецизнијим него што би то био случај са другим паровима молекула. То такође значи да се хемијска мрежа може много пажљивије подесити да би се утврдили механизми помоћу које формирају.“
Ови молекули алкохола пронађени су у ономе што је познато као „порођајна собa“ звезда, џиновском региону за формирање звезда под називом Стрелац Б2 (Сгр Б2). Регион се налази близу центра Млечног пута и близу Стрелца А* (Сгр А*), супермасивне црне рупе око које је изграђена наша галаксија.
Иако се ова врста молекуларне анализе дубоког свемира спроводи више од 15 година, долазак телескопа Атакама ларџ милиметер ареј (АЛМА) у Чилеу пре 10 година повећао је количину детаља којима астрономи могу приступити.
АЛМА нуди већу резолуцију и већу осетљивост, омогућујући истраживачима да идентификују молекуле који пре нису били видљиви. Способност издвајања специфичне фреквенције зрачења коју емитује сваки молекул у прометном делу свемира као што је Стрелац Б2, кључна је у израчунавању онога што је тамо.
„Што је молекул већи, производи више спектралних линија на различитим фреквенцијама. У извору као што је Сгр Б2, постоји толико молекула који доприносе посматраном зрачењу да се њихови спектри преклапају и тешко је раздвојити њихове ‘отиске прстију‘ и идентификовати их појединачно“, каже физичар Холгер Милер са Универзитета у Келну у Немачкој.
Захваљујући начину на који АЛМА може да открије веома уске спектралне линије, као и лабораторијском раду који је свеобухватно карактерисао потписе које би изомери пропанола давали у свемиру, дошло се до открића, пише портал „Сајенс алерт“.
Проналажење молекула који су уско повезани – попут нормалног пропанола и изопропанола – и мерење њихове заступљености једних у односу на друге, омогућава научницима да детаљније погледају хемијске реакције које су их произвеле.
Рад се наставља на откривању више међузвезданих молекула у Сгр Б2 и на разумевању врсте хемијског лонца за топљење који доводи до формирања звезда. АЛМА је такође уочила органске молекуле изопропил цијанида, Н-метилформамида и урее.
„Још увек има много неидентификованих спектралних линија у АЛМА спектру Сгр Б2, што значи да је остало још много посла да се дешифрује његов хемијски састав“, каже астроном Карл Ментен са Института Макс Планк за радио астрономију у Немачкој.