Секуловић је за Спутњик коментарисао изјаву министра одбране Рашка Коњевића, који је казао данас да претходна Влада није поништила закључак из 2019. године којим је Сињајевина одређена као војни полигон.
Одговарајући на питања посланика у Скупштини, Коњевић је најавио да ће Министарство одбране припремити свеобухватну информацију с приједлогом да се настави комуникација са свим заинтересованим субјектима, како би се разјасниле недоумице, након чега би се створили услови за реализацију планираних активности војске на Сињајевини.
Коњевић је рекао да је претходна влада најављивала укидање те одлуке, али да се то није десило.
„Кад кажем да смо спремни да бранимо Сињајевину, онда то значи да нећемо устукнути ни пред којом силом, ма каква она била. Сињајевина је сточарска планина и у будућности ће то бити, не желимо да трпи никакве војне игре, а поготово не оне које подразумијевају њено бомбардовање и уништавање. Ако неко мисли да убије Сињајевину, грдно се преварио у том науму, да би то урадио треба да побије прво све нас који смо спремни да је бранимо“, каже Секуловић за Спутњик.
Он додаје: „сви смо ми Сињајевина, кћери и синови Сињајевине, а у Црној Гори се зна правило да не смијеш никада никоме дозволити да подигне руку на твоје родитеље“, каже Секуловић.
Он додаје да је у току глобална петиција за заштиту Сињајевине и да је могу потписати сви који желе да се заштите природна богатства Црне Горе.
Посланик ДПС-а и бивши министар одбране Предраг Бошковић рекао је на данашњој сједници Скупштине да је без икаквог разлога питање Сињајевине стављено као еколошко.
„Сматрам да су иза тога постојали другачији разлози како би Војска Црне Горе била доведена у позицију да не може нити да вјежба, нити да се усавршава, ни са партнерима да остварује веома битне функције“, рекао је Бошковић.
Са друге стране, министар Коњевић је рекао да је одлуку нелогично укинути.
„Зашто? Зато што је обавеза и потреба да Војска Црне Горе, државе која је чланица НАТО-а, мора имати неки војни полигон. Ти војни полигони су постојали откад постоји војска. Имали сте их на седам, осам локалитета, од којих је највећи број и даље активно на простору бивше Југославије“, објаснио је Коњевић.