Та количина злата произведена је у јединој фабрици за добијање злата у Србији која од 18. децембра 2018, када је кинески „Зиђин“ закључио уговор о стратешком партнерству са државом Србијом и преузео 63 одсто власништва над некадашњим „РТБ Бор“, послује у саставу компаније „Србија Зиђин Копер“.
Целокупна количина произведеног злата, сходно српским законима, мора најпре да се понуди Народној банци Србије, а тек у случају да она одбије да га по берзанској цени откупи, „Србија Зиђин Копер“ могла би да тражи дозволу за извоз.
То се досад није десило, што значи да злато произведено у овој компанији остаје у Србији, преноси Танјуг.
Према последњим подацима Светског савета за злато, Србија је са 38,1 тоном златних полуга водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке Србије.
Мало је, међутим, оних који знају да је готово сва количина „жутог блага", која нашу земљу рангира на 54. место у свету, произведена у „Србија Зиђин Копер“.
Само за шест месеци ове године произведено је, продато и Народној банци испоручено чак 852 килограма злата, наводи „Зиђин“.
На другом месту на Балкану је Северна Македонија са 6,9 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне злата.
На последњем месту је Црна Гора са 1,09 тона, док Хрватска није на листи 100 рангираних земаља.
Србија је у последњих шест година знатно повећала златне резерве и остварила скок за осам места на листи Светског савета за злато. У трезорима Народне банке Србије 2016. године било је 17,9 тона злата, а Србија је заузимала 62. место у свету.
Иако се у Бору злато производи од оснивања рудника 1903. године, званична статистика о добијеној количини жутог метала води се од 1938. године. Од тада до децембра 2018. у некадашњем „РТБ Бор“ произведено је око 160 тона злата.
Евиденцију о производњи злата су пре 1938. водили Французи, јер је рудник био у њиховим рукама. Француска компанија је у то време слободно располагала племенитим металима, али постоје подаци да је до 1935. године из Борског рудника извезено 16 тона злата.
Стање је измењено тек 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала захваљујући којој је право откупа и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије. Килограм злата је 4. јула вредео 58.119,62 долара, док се за фину унцу (31 грам) на Лондонској берзи плаћало 1.807 долара.
Злато је, по оцени економских стручњака и банкарских аналитичара, најбоља и најсигурнија инвестиција, посебно у турбулентним временима у читавом свету због украјинске кризе.