Пројект је део веће иницијативе „The Ocean Decade“, коју предводи УН, а ослања се углавном на добровољни допринос у виду података океанске топографије.
Рок мапирања комплетног морског дна на планети до 2030. године је могуће остварити захваљујући напретку технологије и већ доступних података. Само током прошле године је мапирано 9.841 милиона квадратних километара морског дна примарно отварањем архива, у односу на активне напоре мапирања.
Научници верују да ће прикупљање батиметријских података помоћи у бољем разумевању климатских промена и у напорима за очување океана. Мапирање океанског дна помаже и у откривању цунамија и других природних катастрофа.
Многи од кориштених података су већ постојали. Пројект се ослања на доприносе влада и компанија, али неки од њих још увек оклевају да отворе своје архиве из страха од одавања националних или пословних тајни, преноси портал Кликс.
Сви подаци ће бити доступни јавности путем интернета и ГЕБЦО глобалне мреже. Пре пројекта „Сибед 2030“ је било јавно доступно веома мало података добијених директним мапирањем. Већина батиметријских мерења се процењује помоћу очитавања сателитског висиномера, а та очитавања дају веома грубу представу о морском дну. Неки научници верују да би напори за проналазак несталог авиона „Малезија ерлајнса“ били успешнији захваљујући новијим и прецизнијим методама мапирања океанског дна.