СВЕТ

Програм „127Е“ део слагалице америчких мутних радњи

Овлашћењем „127Е“ амерички Конгрес дао је дубокој држави бланко чек да учествује у тајним операцијама широм света, у обучавању одреда смрти, свргавању и подривању влада. За многе ово откриће не представља ништа ново, али је добро да се подсетимо праве природе америчког система, која има најмање везе са ширењем људских права.
Sputnik
Овако постојање овлашћења „127Е“ коментарише политиколог Александар Павић. Подсећамо, амерички часопис „Интерсепт“ дошао је до сазнања о овлашћењу „127Е“, којим је Конгрес овластио Пентагон да може да води прокси ратове широм света. На основу њега америчко министарство одбране покренуло је 23 програма прокси ратова између 2017. и 2020, у које је уложено око 310 милиона долара.

Добро је подсетити се праве природе америчког система

Према Павићевим речима, разоткривање постојања програма „127Е“ само је део слагалице у коју спадају и „Пентагонска документа“, као и подаци које су објавили „Викиликс“ и Едвард Сноуден. међутим, данас је медијска атмосфера на Западу другачија у односу на ону која је владала чак и пре десетак година.
ВОЈСКА И НАОРУЖАЊЕ
Шифра „127е“ открива америчке тајне ратове
Западни медији данас су далеко контролисанији него тада.
„Што се тиче информације као такве, она би требало да одјекне као бомба широм света. Али, нажалост, ово је једно стота бомба ове врсте и људи су већ помало огуглали. Западна јавност практично се дезинформише путем медија и преко њих се јавност много теже мобилише. У остатку света, мислим да је људима постало јасно шта Американци раде, тако да ово неће постати иста врста сензације као што је био случај са „Викиликсом“ или Сноуденом“, напомиње Павић.
Ипак, добро је с времена на време се подсетити каква је права природа система који влада у Вашингтону, као и да тај систем најмање везе има са ширењем људских права и човекољубља, додаје он.

Један од низа тајних програма

Павић подсећа да Вашингтон сличне програме спроводи још од краја ИИ светског рата – познато је да су у Вијетнаму оперисали такозвани „саветници“, за које тадашња америчка и светска јавност нису знали, а који су играли одлучујућу улогу у одлучивању о америчком мешању у грађански рат у Вијетнаму. У корену свега је, каже он, то што је Вашингтон сваку тачку на свету прогласио местом на коме има национални интерес. То је логика која је Америци дала право да се мешају у политичке ствари у целом свету.
„Само ћу навести још један програм који је на видело изашао пре годину, две. А то је да Пентагон има тајну војску од најмање 60 000 људи који делују широм света, са већим буџетом него што има програм „127Е“. При томе, ту нису само војници. Ту могу да буду и људи који се воде као бизнисмени, новинари и то је исто део те огромне мреже коју је америчка дубока држава направила широм света како би могла да утиче на догађаје на свакој тачки на планети“, објашњава наш саговорник.
Према Павићевим речима, занимљивије питање зашто је овај документ откривен тек сада.
„То је вероватно због обрачуна унутар дубоке државе јер такве ствари не излазе у јавност тек тако или спонтано“, сматра он.
Последице вођења политике кроз тајне програме као што је „127Е“ видимо нарочито након пада Берлинског зида, у Авганистану, Сирији, бившој Југославији, Ираку, током Арапског пролећа, додаје Павић.
„Где год се дешава нека политичка нестабилност, можемо да будемо скоро сигурни да то има неке везе са неким од америчких тајних програма, тајних служби, тајних војски или оперативаца. Тако да глобални хаос који сада настаје, корени већег дела тога су у Вашингтону“, каже Павић.

Конгрес је немоћан јер зависи од војне индустрије

Под шифром „127Е“ воде се програми над којима би, као једини који је америчким уставом овлашћен да води рат, Конгрес требало да врши надзор. Међутим, то није случај одавно, наводи наш саговорник. На одсуство надзора одлучујуће утиче олигархизација политичког живота и начин на који се воде и финансирају изборне кампање, каже Павић.
„Неко је рекао да сада функционише најбољи Конгрес који новац може да купи. И то важи не само за овај сазив, већ за сазиве деценијама уназад, тако да од њих тешко може да се очекује неопходна врста надзора“, категоричан је наш саговорник.
У ствари, Конгрес би могао да врши контролу над овим и сличним програмима када би хтео, али, његова зависност од корпорација, на првом месту од војноиндустријског комплекса спречава га у томе.
Да Конгрес, у коме многи чланови зависе од финансирања произвођача наоружања контролишу спровођење тајних програма, било би исто што и кози дати да чува купус, каже Павић.
„Они су део тога, њихов поновни избор зависи од војне индустрије и неће користити овлашћења која би могли да користе. До контроле обично долази када избије неки скандал. Сећамо се чувене афере „Ирангејт“. Али, тада је већ касно. Тада је већ направљена огромна штета, али тада на видело изађе само врх леденог брега“, истиче Павић.
Да је постојао прави надзор и права дебата, велико је питање да ли овакав програм, какав је „127Е“ уопште могао и да заживи, закључује саговорник Спутњика.
Сирија, Либан, Јемен, Ирак, Либија, Мали, Тунис, Нигер, Сомалија, неке су од земаља у којима је спровођен програм по овлашћењу „127Е“.
Програм омогућава Американцима да наоружавају, обучавају и обезбеђују обавештајне податке страним снагама. Међутим, за разлику од традиционалних сличних видова сарадње са другим земљама, кроз овлашћење „127Е“ предвиђено је да „партнерске“ или заједничке снаге прате наређења Вашингтона и изводе мисије против непријатеља САД, како би се остварили амерички интереси, служећи тако као прокси војска Пентагона.
„Интерсепт“ наводи да готово ниједна информација о тим операцијама није саопштена Конгресу или званичницима Стејт департмента. Генерално није познато где су такве операције извођене, колико често, какви су им били циљеви, па чак није познат ни идентитет страних снага са којима су САД сарађивале кроз то овлашћење.
Коментар