Како је истакао, Кијев не треба да рачуна на то у блиској будућности.
„Пре тога, Кијев мора да склопи мир. Али, нису најважније безбедносне гаранције за Украјину, већ безбедносне гаранције које би Русији пружио Запад. Одбијање давања таквих гаранција је и довело до тренутног сукоба“, нагласио је сенатор.
Јуче је Шолц, одговарајући на питања парламентараца у Бундестагу, изјавио да је Немачка спремна да Украјини пружи безбедносне гаранције, а да сам поступак разматрају земље чланице Г7 и Украјина.
Крајем прошле године, Русија је објавила предлог споразум са Сједињеним Америчким Државама и НАТО о безбедносним гаранцијама. Међу захтевима Москве био је и тај да САД и Алијанса одустану од даљег ширења Северноатлантског савеза на исток, придруживања Украјине и формирања војних база у постсовјетским земљама. Поред тога, помињано је и нераспоређивање ударног наоружања у близини руских граница и повлачење снага НАТО у источној Европи на положаје из 1997. године.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.