Ово за Спутњик каже др Бранислав Тиодоровић и додаје да присуство вируса сличног грипу током тропске врелине није никакво изненађење. Ковид је, каже, присутан у популацији и још дуго ће бити присутан у целом свету, док потпуно не пређе у ендемску форму.
„За сад је кључно да овај број позитивних не прати хоспитализација. Ако се она креће између 90, 100, 110, а број пацијената на респиратору је десетак, то је ипак у несразмери са оним што се дешава са потврђивањем позитивних налаза. За мене је један умрли много, али имамо дана и да није било умрлих или као што је последњи са три умрла. Ситуацију треба сагледавати објективно, на основу ње може се рећи да у сваком случају има разлога за опрез“, каже Тиодоровић.
Стручњаци у свету упозоравају да актуелни сој омикрон БА.5 постаје доминантан, да се доста разликује од претходих и да ће вакцина против њега морати да се сачека. Највише брине то што има већу заразност, али Тиодоровић истиче добру страну, клиничка слика вируса је блажа. Доказано је да је и код нас реч о соју БА.5.
Брзо се шири, али без тежих облика обољења
„Ја сам сигуран да је само питање тренутка или дана када ће наши вирусолози да потврде да имамо и БА.4, што није ништа посебно. То је већ у Европи и највећем делу света сигурно присутан вирус. Оба потичу из јужноафричких сојева, односно мутанта који су се тамо прво појавили. Јесте карактеристика да је БА.5 заразнији од претходних сојева, али по свему што пратимо из САД, Велике Британије, Европског центра за заразне болести, Санитарног центра Русије, не може се рећи да он показује изузетне склоности ка изазивању тежих облика обољења“.
Тиодоровић додаје да то ипак не значи да старији људи, посебно хронични болесници, чак и ако су вакцинисани, не би требало да приме четврту бустер дозу вакцине, али да ни она није коначна заштита од вируса, ако је човек озбиљно болестан, ако је организам природно на врло ниском нивоу имунитета, онда вакцина мање помаже.
Ковид сертификат
© AP Photo / Yorgos Karahalis
Он за Спутњик каже да је забрињавајуће што Грчка на дневном нивоу има око 10 хиљада позитивних, а расте и број хоспитализованих, јер српски туристи масовно одлазе у ту земљу.
Слична је ситуација и у Хрватској, која, на срећу, за сада има мање од хиљаду позитивних на корону дневно. Упитан да ли му је утисак да се ситуација са короном у региону игнорише како би се опоравила привреда, наш саговорник каже;
„То се може рећи за период пре месец и по, када је био приоритет да крене туристичка привреда, да се опорави. Тада је Хрватска имала дупло више позитивних него Србија. То што је број пао испод хиљаду показује да је ово ипак природни процес. Ако имате 90 одсто оних који су потврђени као позитивни, а нема клиничких знакова, нема тегоба, одвија се природни процес прокуживања“, објашњава Тиодоровић.
Да ли ће корона поново затворити школе
Додаје и да потенцијалну опасност од заражавања доноси и број оних који долазе у Србију на одмор из западне Европе, само Немачка на дневном нивоу има од 100 до 200 хиљада позитивних, а Аустрија, Швајцарска и Холандија осам до девет хиљада
Коментаришући стрепњу да би овакав раст броја позитивних до септембра могао стићи до 5 хиљада заражених, јер се постојећи сој јако брзо шири, а то ми могло створити проблем на почетку нове школске године, Тиодоровић каже да се ситуација прати и да је за сада под контролом, али да је епидемиолози ипак оцењују као несигурну.
„У септембру када деца полазе у школу, а највећи број људи се враћа са одмора, могуће је да се створе услови за повећање броја. Да ли ће то бити две, три или пет хиљада, могуће је, али ја пре краја септембра не очекујем да ћемо имати нешто што би личило на значајно повећање. Много тежу ситуацију ћемо имати, у смислу броја оболелих са клиничким знацима у октобру, новембру и децембру, као у претходне две године“, каже Тиодоровић.
Он додаје да Кризни штаб, иако се не оглашава и не састаје, постоји, да је његов стручни део у непрекидном контакту, медицински део, истиче, комуницира на дневном нивоу.
С обзиром на забрињавајућу ситуацију са вирусом короне у Грчкој нашег саговорника смо питали да ли постоји предлог да се тестирају они који у Србију улазе из те земље;
„Не, свакако мислим да то не би успело, није успело никоме у Европи да тестира оне који се враћају, ово није ситуација која захтева ту врсту ригорозне контроле“, закључује др Тиодоровић.