Успон и пад Бориса Џонсона

Џонсон, бивши градоначелник Лондона и новинар имао је лошу репутацију женскароша и човека који је фабриковао изворе за своје новинске чланке, али му је серија недавних скандала „дошла главе“ – од „партигејта“ у ком је одржавао журке у премијерској резиденцији док су Британци били затворени у куће услед пандемије вируса корона, до геј афере у којој је оптужен како је знао да је конзервативни посланик Крис Пинчер сексуално узнемиравао двојицу мушкараца и то пре него што га је унапредио.

Џонсонов пад наликује његовом успону – на челно место Конзервативне партије дошао је уместо Терезе Меј пошто је она преживела гласање о поверењу у парламенту, али су је сиве еминенције партије наговориле да поднесе оставку после катастрофалних резултата на изборима за европски парламент. Слично се десило и Џонсону, чији су конзервативци претрпели катастрофалан пораз на локалним изборима у мају ове године.

Џонсон је запливао ка успеху када је изабрао страну на референдуму о Брегзиту, за који се залагао, победивши Џеремија Ханта, који је био на челу струје конзервативаца за останак у ЕУ.

Први велики скандал Џонсонове владавине када је Врховни суд пресудио да је његова влада прекршила закон дајући „незаконити савет“ краљици Елизабети молбом да се суспендује рад парламента на пет недеља током Брегзита.

Уследили су месеци застоја у Доњем дому парламента, пошто се више од 20 конзервативних посланика побунило и придружило опозицији у покушају да се у парламенту преокрену резултати референдума о изласку из ЕУ. Иако је на тај начин изгубио већину, Џонсон није имао милости према побуњеницима, али је успео да надмаши противнике, јер је на изборима који су уследили освојио већину обећавајући да ће спровести Брегзит до краја.

Славље конзервативаца због победе убрзо је прекинуто услед избијања пандемије вируса корона, која је у Британију стигла у јануару 2020. Почетна стратегија Џонсонове владе била је одржава благе мере надзора и хигијене и била је на удару критика опозиције. Џонсонова влада увела је локдаун у марту, али је и та одлука наишла на критике, овај пут од његових Торијеваца, али и предузетника и великог дела јавности који су је оценили као претерану.

Британци су вакцинацију против вируса корона спроводили далеко брже од остатка Европе, па се та земља брже отворила од других, а Џонсон се хвалио како је та чињеница допринела и бржем економском опоравку. Међутим, забрана увоза руских нафте и гаса услед кризе у Украјини, ослабила је економски процват после короне.

Сам локдаун због короне донео је низ афера у Британији. Главни Џонсонов саветник за епидемиологију Домикин Камингс приморан је у децембру 2020. да поднесе оставку пошто није поштовао затварање. У јуну 2021. министар здравства Мет Хенкок такође је дао оставку пошто је био у вези са саветницом у министарству и није поштовао мере дистанцирања.

У децембру прошле године избио је „партигејт“, када су се у јавности појавиле оптужбе да су у Даунинг стриту одржаване журке усред пандемије, када је већина Британаца морала да буде затворена у својим кућама.

Оно што је задало завршни ударац Џонсоновом вођству била је серија секс скандала међу конзервативним посланицима. Од последњих избора, шест посланика Конзервативне партије нашло се на удару оптужби за различите нивое сексуалних преступа, од гледања порнографије у парламенту, до сексуалног узнемиравања и силовања.

Кап која је прелила чашу био је случај Криса Пинчера, који је суспендован из партије због сексуалног узнемиравања двојице мушкараца. Служба за информисање Даунинг стрита непрестано је мењала своју причу о томе да ли је Џонсон знао за те оптужбе пре него што је Пинчер унапређен на вишу функцију.

Уследио је низ оставки министара, а „ногу су повукли“ Саџид Џавид, министар за здравство и Риши Сунак, министар финансија.

Џонсонова оставка можда ће дозволити британским властима да подвуку црту испод седам месеци скандала, али да ли ће решити кризу са којом се суочава Велика Британија. Ни конзервативци ни опозиција не доводе у питање санкције према Москви, већ горљиво подржавају Украјину против Русије. Највероватнија политичка дебата сада ће се односити на то да ли ће Велика Британија поново на неки начин да уђе у ЕУ, било да се врати у заједничко тржиште или на неки други начин, пише „Спутњик интернешнел“. То би могло да доведе до понављања парламентарне анархије из јесени 2019, осим што општи избори можда не би разрешили тај политички чвор.

Лидер опозиције, вођа лабуриста Кир Стармер, нада се да ће постати премијер после следећих избора, уколико и он не поднесе оставку због скандала у вези са кршењем локдауна. Да би то постигао, прогласио је Брегзит завршеним послом и тако дошао у сукоб са већином у својој партији, која се залагала за останак у ЕУ. Осим што тврди да ће добити концесије Брисела у вези са Северном Ирском, „јер он није Борис“, он нема идеје које га разликују од претходне две владе Торијеваца.

Амерички анти-ратни блогер Лери Џонсон верује да је пад Бориса Џонсона само први у низу домино-ефеката криза власти који ће уследити због прокси конфликта Запада против Русије. Француски председник Емануел Макрон изгубио је већину у парламенту, а следећа криза чека немачког канцелара Олафа Шолца, предвиђа Лери Џонсон.