У Османагића џамији, бајрам-намаз је предводио Исмаил еф. Дацић.
Реис Исламске заједнице у Црној Гори Рифат еф. Фејзић, у јуче упућеној бајрамској поруци, поручио је да су велики празници и важни датуми „увијек прилика да ревидирамо своје поступке, преиспитамо своје одлуке, учврстимо постигнућа“.
Након клањања бајрам-намаза, људи углавном одлазе на мезарје, како би проучили фатиху, прву Куранску суру, пред душе умрлих чланова породице. Такође, Бајрам је прилика да људи посјете једни друге, а посебно се Бајраму радују најмлађи, који док траје прикупљају слаткише.
Курбан-бајрам се назива и Хаџијски бајрам зато што се ових дана обавља ходочашће у светом граду Меки. Један је од пет стубова ислама и сваки муслиман који је финансијски и физички способан мора учествовати у ходочашћу бар једном у животу, а да при том не доведе у питање опстанак и нормалан живот своје породице.
За Курбан-бајрам се веже још један битан обред, а то је курбан или месна жртва која се поклања комшијама и сиромашнима, по чему и сам благдан носи име. Сама симболика Курбан-бајрама темељи се на жртви и богобојазности.
Курбан-бајрам траје четири дана.