Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да је одлука Бугарске о протеривању 70 руских дипломата резултат притиска Вашингтона на Софију. Но, овде није реч само о геополитичким стремљењима САД, већ, како је Лавров приметио, покушајима да се убије историјско памћење не само Бугара, већ и осталих народа на Балкану, пре свега православних.
Тиме Вашингтон настоји, објаснио је Лавров, да уништи темеље односа који су утврђени у заједничкој борби за независност и многим другим ситуацијама, укључујући и оне из новије историје.
Руси су им дали цркву, земљу и идеологију
Историчар Дејан Антић указује да Руси Бугарима ослободили земљу, дали цркву, идеологију а Санстефанским мировним споразумом Софија је добила и своје геополитичко полазиште
Патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх Бугарске православне цркве Неофит
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Мере које данас, по диктату Запада, спроводи политичка елита, нису израз, уверен је Антић, воље и расположења бугарског народа који још увек чува сећање на историјску подршку Русије.
Егзархија као темељ за дефинисање граница
Подршка Русије Бугарима датира још из 18. века када је након склапања Кучук Каинарџијског мира Русија постала заштитница и покровитељ хришћанских балканских народа у Османском царству. Међутим, напомиње, кључни моменти у историји руско бугарских односа везују се за 19. век - стварање Бугарске егзархије и стварање Санстефанске Бугарске.
Бугарски посланик: У Бугарској није било и нема македонске мањине
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ „Да није било Игњатијева, руског дипломате, да није било подршке Русије Бугарска егзархија никада не би била створена а стварањем и дефинисањем граница Бугарске егзархије успостављени су темељи за дефинисање граница будуће Санстефанске Бугарске“, каже Антић, уз објашњење да је реч о бугарској националној цркви која је била неканонска и која се тек 1945. Измирила са Цариградском патријаршијом.
Санстефанско наслеђе
Иако су православни народи, наводи Антић, у стварању егзархије видели неку врсту заштите од Цариградске патријаршије и претераног утицаја хеленизације успоставиће се да је езгархија коришћена као механизам бугаризације.
„Руси су у 19. веку, нарочито у другој половини, максимално подржавали бугарски ослободилачки покрет, подржавајући стварање Бугарске православне цркве и подржавајући стварање једне Бугарске у границама које ни географски, ни етнографски ни историјски нису припадале Бугарима“, каже Антић, подсећајући да је Санстефанским мировним споразумом потписаним између Русије и Турске 1878. основанаВелика Бугарска која је обухватала и највећи део данашње Македоније, уз додатак Пирота и Врања.
Елита приморана да испуњава налоге
Идеја Санстефанске Бугарске и данас је, каже Антић, камен спотицања између балканских народа јер Бугари и даље верују и мисле да су то границе које припадају бугарској држави.
Поглед на бугарски парламент у Софији
© AFP 2023 / DIMITAR DILKOFF
„Да није било Руса нити Бугари као народ не би имали своју самосталну независну државу зато што је она ослобађана руским оружјем. Да није било Руса не би имали ни своју државноправну ни националну идеологију која се огледа у идеји Санстефанске Бугарске. Однос Софије према Москви који данас гледамо негирање је ових историјских факата, и несумњиво резултат притисака западноевропских сила на политичку елиту која је приморана да на такав начин делује“.
Иако је ЕУ замишљена тако да уважава превише идентитетско , национално и духовно наслеђе народа који је чине, ипак историјско искуство и актуелна дешавања, сматра наш саговорник, намећу закључак да се Бугарска сама одрекла своје самосталности и суверености.