Украјинска криза и општа геополитичка ситуација у свету, као и најновија вест да Летонија враћа служење војног рока, наметнули су питање да ли то исто треба да учини и Србија која је обавезу служења војног рока укинула од 2011. године.
Да ли је геополитчки тренутак да и Србија врати служење војног рока
Летонија је одустала од обавезног војног рока после уласка у НАТО, а сада је њен министар одбране Артис Пабрикс најавио да би служење војног рока требало да буде враћено 2023. године.
Од 2007. војску ове балтичке земље и чланице Европске уније чине професионални војници и добровољци Националне гарде који служе у пешадији викендом и хонорарно. Земља која има мање од два милиона становника и која се граничи са Белорусијом и Русијом, има 7.500 војника у активној служби и припадника Националне гарде, уз подршку 1.500 војника НАТО. Специјална војна операција Русије у Украјини или како је то Пабрикс рекао, понашање Русије, је било разлог за такву одлуку.
И Шведска, Литванија и Грузија су укинуле па вратиле војну обавезу.
Генерал-мајор у пензији, др Ковач за Спутњик објашњава да за враћање служења војног рока не само да постоје материјалне и сваке друге претпоставке, него пре свега јасно истакнута потреба на коју професионалци указују од најнижих до највиших кругова у Војсци Србије. Наша ратна војска је, како напомиње, веома стара јер се 12 година не служи војни рок и постоји велики број младића уписаних у војну евиденцију који би требало да се оспособљавају.
Србија је једина војно-неутрална земља у свету која нема обавезу служења војног рока
Србија једина војно-неутрална у свету без служења војног рока
Осим те унутрашње потребе ту је и она међународна, додаје он.
„Крунска је чињеница, коју морају имати у виду и политичари, а војници већ одавно то знају, да треба наставити служење војног рока јер нема на свету војно-неутралне земље, а да нема служење војног рока. Када говоримо о многим државама које су чланице војно-политиких савеза, или оним које немају непосредно окружење које је непријатељски расположено, каква је на пример једна неутрална Швајцарска, ипак служе војни рок“.
Србија је, каже, јединствен случај, јер нема на свету војно-неутралне државе у којој се не служи војни рок.
Он истиче да осим традиционалних разлога, постоји и онај који подразумева промену стања безбедности у Европи, што се сада дешава. Уз оцену да Европа више није безбедна средина, Ковач објашњава да је она, а првенствено Европска унија, под огромним утицајем Америке и Велике Британије, послушно прихватила агресиван однос према Руској Федерацији чак и на сопствену штету.
Запад не би да Србија јача систем одбране
Тако нерационално и неразумно понашање уводи Европу у велику кризу, сматра он и у том светлу види и поједине националне одлуке о повећању војних буџета, посебно издвајање Немачке од око 100 милијарди евра. Он то сматра великом опасности по мир у Европи, јер Америка настоји да Немачку учини предводником ЕУ не само у политичкој димензији него и у безбедносној и војној, што би онда, како сматра, Немачку чинило одговорном за сукобљавање са Русијом.
„Код нас је највећи проблем што су политичари под великим притиском Запада да не уведу служење војног рока, јер му се то не уклапа у његову матрицу планова на Западном Балкану. Стратегија Запада је да у доброј мери на силу приме БиХ у НАТО, а онда да учине слично са лажном државом Косово коју су створили. Они цене да би у тим промењеним околностима и променом власти и довођењем политичара који ће бити послушни сама Србија затражи пријем у НАТО. Зато им не иде у прилог да Србија јача систем одбране и да уводи служење војног рока“, каже наш саговорник.
На питање како би најбоље било да буде организовано служење војног рока, Ковач каже да би највећа добит била да се почне што пре са њим, да се избегну дилеме да ли ће трајати три-четири месеца, или се одржавати у неколико кампова у две-три године и слично, што би довело до одуговлачења. Оно што није добро у ходу треба кориговати, сматра он.
О моделу по коме би се поново служила војна обавеза у Србији трбало би да одлучују професионалци
© Tanjug / MINISTARSTVO ODBRANE/ DARIMIR BANDA
Најважније кренути што пре
Наши професионалци, војници знају све европске, светске моделе, како се служи војни рок у војно-неутралним државама, како се кондиционо припрема људство када одслуже војни рок за потребе ратне војске и тај ниво проблема је решив. За то какав модел служења војног рока, како каже, треба да се питају војници.
„Најбитније је кренути са служењем војног рока. Нека буде за почетак и на три месеца, ако тако мисли врх војске и политика. Најгоре је оно што имамо данас, а то је да не обучавамо омладину нити за цивилну, нити за војну одбрану, ни за службу са оружјем, нити оне који имају приговор савести да служе без оружја. Наравно, нико у војсци не заговара неки архаични модел служења војног рока какав је био – шест месеци, па да нигде војник не иде када заврши своје обавезе. Можда је за почетак довољно три месеца, а да накнадни модели позивања буду кроз неколико година за оно специјалистичко кондиционирање, усмеравање за родове и службе војске“, нагласио је наш саговорник.
На питање да ли у јавности има подршке за враћање служења војног рока, Ковач каже да је судећи по анкетама које су рађене однос био позитиван и да је, колико му је познато, више од 70 одсто испитаника било за то.
Он сматра да нема ни правних препрека да до тога дође, јер се греши када се мисли да је служење војног рока укинуто. Оно је, како истиче, само суспендовано на одређено време и довољан је акт председника државе да се настави са служењем војног рока.