Још од НАСА студије из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50%, људи могу да бораве неограничено дуго.
Но, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тело може да поднесе?
Упркос бројним махом војним истраживањима, на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора. Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина одевања, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И пре свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, где је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени.
Како би одржао телесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа пре свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мере термометри.
Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и српски Републички хидро-метеоролошки завод. У Канади је још од 1965. у употреби такозвана Хјумидекс скала, док се данас ваши телефони ослањају на РилФил скалу компаније „Акуведер“.
Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбежно следи топлотни удар. Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лекови, алкохол, старост, али и друге околности. Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике бележе да су честе жртве топлоте деца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.
Топлотни удар је екстремно стање термичког стреса и доводи до раста телесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардио-васкуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у проветреним, вештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избегавате директно излагање сунцу у најтоплијем делу дана, пренела је „Наука кроз приче“.