Србија на бенсединима: Зашто је опасно узимати седативе на своју руку

Привођење глумице М. Б. прошле недеље у Краљеву, јер су полицајци код ње пронашли једну таблету бромазепама за који није имала рецепт, отворило је питање о коме се у јавности мало говори, многи лекове за смирење често узимају на своју руку.

Најпопуларнији је бромазепам, а нови популарни лек - ксанакс. Реч је о анксиолитицима, лековима за седацију, умирење, који се у Србији морају прописивати и издавати искључиво уз лекарски рецепт.

Ипак, свако од нас је када је узнемирен био у прилици да му неко понуди таблету за смирење, коју чува за кризне ситуације у џепу ташне или новчаника. То не би требало радити, јер ови лекови уопште нису безазлени, осим жељених дејстава, имају широк спектар нежељених.

„Поспаност, слабост мишића, вртоглавица, осећај празнине у глави, у крајњем случају могу изазвати и зависност, без обзира колико кратко се узимају. То нису безазлени лекови. Поготово ако се комбинују са алкохолом, што је најгора варијанта. Треба рећи и да су забрањени ако сте возач, имају одговарајући знак троугла, али људи не размишљају много“, каже др Простран и додаје да је онима који пију лекове које људи деле као бомбоне забрањен рад на висинама, као и са опасним машинама, да се не би повредили.

Она верује да нас је до чешће употребе лекова за смирење у последње две и по године довела криза са корона вирусом. Неизвесност, страх, депресија, закључавање, губитак посла, многе су коштали живаца, а таблета за смирење, посебно пред спавање, брзо, на кратко, скрива проблем.

У кризи са короном многи су одлучили да се лече сами, али и да буду лекари. Пространова подсећа и да су и лекари били мање доступни, управо због пандемије.

„Било је тешко отићи код лекара опште праксе, понекад и немогуће, да би сте добили одговарајући рецепт. Теоретски, могли сте телефоном да наручите рецепте, али пацијенти су то решавали тако што су добијали бензодиазепине или у апотеци или од рођака, пријатеља, баба, деда“.

Дакле, пацијенти се сналазе, не размишљајући да ли су у опасности. Клинички фармаколог са којим смо разговарали каже да за организам може бити изузетно опасно и ако се лекови за смирење, које працијенти са озбиљним здравственим проблемима узимају у континуитету, узимају искључиво у актуним стањима, штета може бити већа од користи.

„Ти лекови, без обзира на јачину, чак и ако сте узели таблету мале јачине, могу довести до снажне поспаности и до продуженог спавања. Потпуно сте несигурни кад се крећете, код људи који нису навикли на њих нежељена дејства су јача. Замислите да се саплићете док ходате, док говорите, не можете јасно да изговарате речи. Могући су и падови, код стариих особа ломљење бутне кости кука. Дакле, уопште нису безбедни“.

Најгора опција, за коју се неки ттакође одлучују, је конзумирање лекова за смирење са алкохолом. Тада долази до хемијске реакције у којој се психомоторне способности страшно мењају, упозорава наша саговорница;

„Имате успорене рефлексе, успорено размишљање, конфузију у глави. То су све стања која могу довести до несреће на послу, судара док возите, падова у кући који су код старијих особа најопаснији. Иначе, код старих особа бензодиазепини могу имати парадоксално дејство, уместо седације може доћи до агитираности, немира, па не знате шта је горе“.

Некада познати апаурин, заменио је бенседин, а сада је све популарнији ксанакс, лек који се корсити за увођење у сан и јако брзо делује, пре свега код старијих особа. Дејство почиње за 30 до 60 минута, а ефекат траје најмање шест сати. Популарност ксанкаса, лека који има више имена, у Европу и Србију се преселила из Америке.

„Преко 60 милиона Американаца од њих 300 милиона користи антидепресиве, али морам да напоменем да се антидепресиви у малим дозама користе и код дијабетесне или анемијске неуропатије. Они помажу да оштећење периферних нерава ногу и руку буде што мање“, каже др Простран.

Она додаје да је за улазак у сан боље користити парамедицинска средства, увече топло млеко са медом, умирујуће чајеве. Важно је имати и рутину у спавању, одређено време, соба коју треба замрачити, све треба пробати пре неко корстити лекове, а ако баш морамо, нека то буду лекови на биљној бази, као што је код нас добро познати персен.

Ипак наша саговорница каже да је, ако све друго пропадне, коришћење лекова за увођење у квалитетан сан који траје 6 сати сигурно добра ствар.

„Као фармаколог и клинички фармаколог лично немам ништа против да човек, ако је у изузетном стресу, посегне за биљним препаратом у облику капсула или чајева, као што немам ништа против да се узме неки од бензодиазепина, али то стварно мора бити на врло кратко време. Никако на своју руку, увек по савету компетентне особе, лекара. Он је тај који је одговоран ако вам се нешто деси, он за терапију носи и законску одговорност“.