Резултати различитих психолошких истраживања сведоче да су деца у бракоразводном поступку преплављена осећањем туге, снуждености, усамљености и одбачености и често се налазе у сукобу лојалности, с обзиром на то да их родитељи готово присиљавају да се одлуче за једног од њих. То и не изненађује ако она покушавају да одгонетну многе непознанице.
„Зашто морате да се разведете?“, „Са ким ћу ја сада да живим?“, „Да ли ћете се помирити?“, „Зашто више не волиш маму/тату?“, „Да ли сам ја крив за развод?“
Ово су нека од најчешћих питања које постављају деца након што им родитељи саопште да ће се развести, а број малишана који се суоче са раздвајањем родитеља расте из године у годину.
Студије показују да чак две трећине деце након развода страхује за своју будућност, половина њих машта о помирењу родитеља, а трећина деце основношколског узраста показује симптоме депресије, несанице и разне физичке тегобе. Код више од трећине деце агресија је главна реакција на развод, а четвртина малишана усмерава агресију на родитеља који покреће развод.
Тинејџери средњошколског узраста забринути су због обезбеђивања материјалних средстава, пресељења у нови стан или промене школе и веома драматично доживљавају промену свог животног амбијента.
У жељи да помогне стручњацима да у пракси препознају и подрже најбољи интерес детета у случају развода и помогну родитељима да разумеју потребе и позицију детета које се често емоционално налази „између две ватре”, Центар за права детета издао је публикацију под називом „Деца и развод – како подржати дете током и након развода родитеља”, пише „Политика“.
Ова публикација доноси примере из праксе који приказују свакодневицу деце увучене у родитељски конфликт, сугерише могуће интервенције у раду професионалаца, али и наглашава важност међуресорне сарадње и мултидисциплинарног приступа у раду с породицама.
„У последњим деценијама приметан је тренд пораста развода, о чему сведоче и подаци Републичког завода за статистику – у 2017. години разведена су 9.262 брака, а две године касније чак 10.899. Иако је 2020. године дошло до пада развода због пандемије вируса корона, ускоро ћемо сазнати колико је парова током протекле године ставило тачку на брачну заједницу. Нажалост, највећи број разведених бракова управо чине заједнице с децом, а реакције малишана на развод су различите и зависе од њиховог узраста и зрелости, односа са родитељима, односа између родитеља пре и током развода, као и од тога каква је и да ли је њихова интеракција са децом вешта и испуњена емпатијом”, истичу аутори ове публикације.
Живот после висококнфликтног развода
Иако не постоје психолошке једначине које могу да предвиде како ће деца реаговати на развод, истраживања показују да деца разведених родитеља могу да имају више проблема у понашању, као и емоционалних тешкоћа, или да постижу слабији успех у школи и имају више тешкоћа у социјалним односима.
Ове тегобе неретко се настављају и у одраслом добу – деца чији су се родитељи развели често имају ниже образовање, мање приходе, већу вероватноћу да ће имати ванбрачно дете и слабије физичко здравље. Иако већина деце добро прихвати родитељски развод и прилагоди му се, када постоји висококонфликтан однос родитеља, развојне тешкоће код деце могу бити видљиве тек у каснијем периоду, а њихове последице могу се осећати и током читавог живота.
„Постоје три типа развода брака – развод као врста пословног уговора, пријатељски развод и висококонфликтни развод. У браковима који су у ризику да постану висококонфликтни, када престане љубав, између супружника јавља се мржња, а не равнодушност. Због тога је у висококонфликтним разводима способност родитеља да својој деци понуде осећај сигурности и заштите умногоме смањена, а они често укључују своју децу у сукоб након развода. На пример, често траже од деце да преносе непријатељске поруке другом родитељу или врше утицај на децу како би она заузела страну у њиховим сукобима”, подсећају у публикацији.
Као резултат тога, деца своје родитеље не доживљавају као тим који ради заједно већ као непријатеље у борби. Због тога ова деца у већој мери испољавају антисоцијална понашања и непоштовање ауторитета, теже успостављају и одржавају вршњачке односе и користе насиље као стратегију решавања проблема.
Деца која су била сведоци висококонфликтних развода имају више тешкоћа у школи, склонија су развијању страха од блиских односа и нестабилнијим партнерским односима у будућности, а она неретко испољавају ниже самопоштовање, виши ниво анксиозности, депресивности и импулсивности, кривице и срама. Нажалост, код њих је приметна већа злоупотреба супстанци које изазивају зависност, закључују аутори ове публикације.