У тој натпросечној мањини, у приватном сектору информатичари су неретко рекордери по примањима у Србији.
Јагма за ИТ стручњацима
Према тврдњама магазина „Економист“, тренутно Западу недостаје милион и по ИТ стручњака, а до 2025. фалиће им четири милиона. Тај дефицит покренуо је трку послодаваца да ИТ стручњацима нуде све боље услове рада и све веће зараде.
Српски информатичари углавном раде за странце, зарађују признају и до 8.500 евра.
Због знатно већег броја радника ангажованих на слабо плаћеним пословима у производњи или трговини, званична статистика показује да су и даље у просеку зараде у јавном сектору веће него у приватном. У прва четири месеца ове године за 11 одсто, потврђују у Народној банци, али подсећају и да је пре осам година разлика била 26 одсто.
До пораста плата у приватном сектору, кажу стручњаци, дошло је и због недостатака одговарајућих кадрова.
„У овом тренутку практично од 730 различитих занимања која постоје у привреди Србије преко 140 занимања је дефицитарно и фирме се с тешком муком боре да задрже запослене који или одлазе у иностранство или их нема довољно на тржишту рада. Чак имамо ситуацију да послодавци у приватном сектору све више једни другима отимају запослене, тј. нуде им већу зараду да би прешли да раде код њих из неке претходне приватне компаније“, навео је за РТС Драгољуб Рајић, извршни директор Мреже за пословну подршку.
Ономе чега нема расте цена, тако да је и све мање фирми које запосленима део зараде исплаћују на руке, тврде упућени.
Процењује се да у ИТ сектору у Србији ради готово 70.000 људи, од укупно више од 2,3 милиона запослених, што је за сада недовољно да битније промени статистичке просеке зарада.