СВЕТ

Да ли је ово удар на Макрона? Процурили фајлови – технолошки гигант тајно лобирао код Влада

Хиљаде процурилих фајлова до којих је дошао Гардијан, разоткриле су како су политичари, као што су Емануел Макрон и бивша комесарка ЕУ Нели Крос, помагали компанији Убер у намери да се прошири у Европи на штету такси индустрије.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Како наводи Гардијан, велика количина поверљивих фајлова открила је како је технолошки гигант прекршио законе, преварио полицију, користио насиље над возачима и тајно лобирао код влада током своје агресивне глобалне експанзије.
Подаци показују како је Убер покушао да обезбеди подршку дискретним "удварањем" премијерима, председницима, милијардерима, олигарсима и медијским могулима.
Документи показују како је бивши шеф Убера лично наредио употребу механизма за хитно искључивање система, како би се спречило да полиција приступи рачунарима.
Убер фајлови садрже више од 124.000 записа, укључујући 83.000 е-порука и 1.000 других фајлова са разговорима, који обухватају период од 2013. до 2017. године.
Они први пут откривају како је лобирање вредно 90 милиона долара годишње и напори да се регрутују пријатељски политичари, помогло у њеној кампањи да наруши европску такси индустрију.
Док су француски таксисти организовали понекад и насилне протесте против Убера, Макрон, сада председник, био је у контакту са Уберовим контроверзним шефом Трависом Калаником, коме је рекао да ће реформисати законе у корист те компаније, стоји у досијеима.
Они показују како је бивша комесарка ЕУ за дигиталне технологије Нели Крос, један од највиших званичника Брисела, била у преговорима да се придружи Уберу пре него што јој је мандат истекао, а затим тајно лобирала за фирму, потенцијално кршећи етичка правила ЕУ.
У то време Убер није био само једна од најбрже растућих компанија на свету, већ и једна од најконтроверзнијих компанија, коју су пратили судски спорови, оптужбе за сексуално узнемиравање и скандали у вези са кршењем података.
На крају је акционарима било доста и Травис Каланик је био приморан да оде 2017. године.
Убер је навео да је његов заменик, Дара Косровшахи, имао задатак да трансформише сваки аспект пословања Убера и да је увео ригорозне контроле и ускладио је да ради као јавна компанија.
Париз је био поприште европског лансирања Убера и наишао је на јак отпор такси индустрије, што је кулминирало насилним протестима на улицама.
Како се наводи у фајловима, Макрон који је у августу 2014. именован за министра економије, видео је Убер као извор раста и била су му веома потребна нова радна места, тако да је желео да помогне.
Тог октобра, одржао је састанак са Калаником и другим руководиоцима и лобистима, што је означило почетак дуге и контроверзне заштите интереса ове компаније.
Уберов лобиста Марк Мекган описао је састанак као "спектакуларан".
Према његовим речима, то је био састанак какав до сада није видео.
"Ускоро ћемо плесати", додао је Мекган.
Документа показују да су се Макрон и Каланик састали најмање четири пута - у Паризу, у Давосу, у Швајцарској - а да је пријављен само састанак у Давосу.
У једном тренутку Убер је писао Макрону, рекавши да је "изузетно захвалан".
"Отвореност и добродошлица коју добијамо је неуобичајена у односима између владе и индустрије", стоји у документима.
Француски таксисти су се посебно разбеснели лансирањем "УберПоп"-а 2014. године - услуге која је омогућила нелиценцираним возачима да понуде вожњу по много нижим ценама.
Судови и парламент су то забранили, али је Убер наставио да ради јер је оспорио закон.
Макрон није мислио да има будућности за "УберПоп", али је пристао да ради са компанијом на преправљању француских закона који регулишу друге услуге.
"Убер ће дати нацрт регулаторног оквира за дељење вожње. Повезаћемо наше тимове како бисмо почели да радимо на изводљивом предлогу који би могао да постане формални оквир у Француској", наводи се у мејлу Трависа Каланика упућеног Макрону.
Протести су постали насилни 25. јуна 2015, а недељу дана касније Макрон је послао поруку Каланику са, како пише, очигледном понудом помоћи.
"Окупићу све следеће недеље да припремимо реформу и исправимо закон", поручио је Макрон.
Истог дана, Убер је најавио суспензију "УберПоп"-а у Француској.
Неколико месеци касније, Макрон је потписао декрет којим се ублажавају услови за лиценцирање Уберових возача.
Ниво односа садашњег председника Француске са контроверзном глобалном фирмом која је пословала кршећи француски закон, до сада није откривен.
Након што су процурели фајлови огласио се Макронов портпарол.
"Његове функције су га природно довеле до сусрета и интеракције са многим компанијама које су биле ангажоване у оштром помаку који је током тих година наступио у сектору услуга, који је морао бити олакшан откључавањем административних и регулаторних препрека", стоји у мејлу Макроновог портпарола.
Када је реч о бившој комесарки ЕУ за дигиталне технологије и потпредседнице Европске комисије Нели Крос, у њеној домовини, Холандији, "УберПоп" је, такође, донео правне и политичке проблеме.
Возачи Убера су хапшени у октобру 2014, а судија у Хагу је у децембру забранио ову услугу дељења вожње претећи казнама до 100.000 евра.
У марту 2015. полиција је упала у канцеларију Убера у Амстердаму.
Крос је звала министре и друге чланове владе да их убеди да одустану од рације.
Током следеће рације, недељу дана касније, документа показују да је Крос поново контактирала холандског министра и како се наводи у мејлу, "малтретирала" га.
Досијеи показују и да је компанија желела да Крос пренесе поруке у кабинет холандског премијера Марка Рутеа.
У међувремену, бивша комесарка је негирала да је имала било какву "формалну или неформалну улогу у Уберу" пре маја 2016. када је истекао период "хлађења" по напуштању европске службе.
Истакла је да је као комесарка ЕУ сарађивала са бројним технолошким компанијама, увек вођена оним за шта верује да користи јавном интересу.
Фајлови су процурели до Гардијана и подељени су са Међународним конзорцијумом истраживачких новинара и бројним медијским организацијама.
Коментар