Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Највише електричне енергије у Србији троши се за грејање, око 60 одсто, каже професор Машинског факултета Милош Бањац и да би грађани требало првенствено тиме да се позабаве како би уштедели струју.
Грејање на струју веома често
„Око 17 одсто становништва користи електричну енергију искључиво за грејање и они би требало да пређу на неки алтернативни систем грејања. Ако не могу да пређу на неке друге, као што су гас, пелет, дрвна биомаса, требало би да размисле о томе да користе клима-уређаје за грејање. На тај начин смањили би потрошњу енергије за неких 70 одсто“, објашњава Бањац.
С друге стране, Бањац наводи електричне уређаје који користе преосталих 40 посто енергије, од којих је, како каже, највећи потрошач бојлер, чије је учешће у потрошњи електричне енергије око 10 одсто.
Постоји читав низ мера које се могу примењивати како бисмо наставили да користимо електричну енергију, а смањили њену потрошњу, додаје Бањац.
„Једна од тих мера, типична за бојлер, јесте да регулишемо температуру воде на 60 степени. Да се туширамо, а не да се купамо у кади, ту ћемо четири пута смањити потрошњу воде, самим тим и електричне енергије. Ако је у питању шпорет, да кувамо са поклопљеним шерпама, да користимо савремене електричне уређаје, ако можемо индукционе електричне шпорете, да користимо експрес лонац, све то доноси понеки проценат уштеде енергије“, саветује Бањац.
Слично је и са другим уређајима, наводи Бањац. Када је реч о фрижидеру, напомиње да не сме бити изложен сунцу или да буде поред радијатора, јер га на тај начин додатно оптерећујемо и троши више енергије.
„Наравно, сијалице треба заменити и прећи на лед сијалице у односу на ове са ужареним нитима које користе десет пута више енергије, јер лед сијалице претварају сву енергију у светлосну, а оне са ужареним нитима 95 одсто енергије у топлотну. Клима-уређаје не треба да користимо да хладимо простор на 18 степени него да разлика између унутрашње и спољашње температуре буде до седам степени", каже Бањац.
Енергетски вампири међу уређајима
Професор Бањац скреће пажњу на уређаје које повремено користимо, такозване „вампире енергије“, попут компјутера, лаптопова и телевизора, који су непрестано укључени.
„Да би се смањила потрошња енергије, измишљен је стендбај режим, пре свега код компјутера који по правилу гаси екран и на тај начин се штеди 50 одсто енергије. Међутим, такви уређаји непрестано остају упаљени и остају у том режиму, на тај начин троше неких десет одсто енергије које иначе троше у пуном раду“, наглашава Бањац.
Како каже, студије показују да у Америци неких пет одсто од укупне потрошње енергије поједу ти „вампири“, док је за Европу тај проценат и већи, шест до седам посто. Ако само искључимо те уређаје из утичнице кад излазимо из куће, моћи ћемо да уштедимо бар пет одсто електричне енергије, додаје Бањац.
Говорећи о уређајима које би требало купити, Бањац подсећа на прошлогодишњу промену у ознакама класе уређаја.
„Некадашњи А уређаји сада су постали Е класе уређаја, тако да ако на тржишту видите уређај Е класе означен по новом знаћете да купујете добар уређај. Наравно, што више се приближава ознаци А, биће мања потрошња“, објашњава Бањац.
Када је реч о цени електричне енергије, професор Бањац каже да Србија традиционално има ниску цену.
„Ако се поредимо са Немачком, цена електричне енергије за домаћинство прошле године било 32 цента за киловат-сат, а у Србији 8,11. Дакле, четири пута смо имали јефтинију електричну енергију. То се одражава и на начин како се односимо према њој. Без обзира на то што су рачуни великом броју грађана прилично велики, односно тешко могу да их плате, реално, цена је веома ниска“, сматра Бањац.
На питање да ли можемо држави да продамо вишак електричне енергије, Бањац каже да можемо, али да у овом тренутку наша електропривреда не производи довољно електричне енергије.
„Она мора да купује, без обзира на то што се појавило нових 600 произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије. Све то није довољно да покрије наше потребе. Што се тиче наше цене, држава на нашој цени електричне енергије узима 20 одсто ПДВ-а када иде ка грађанима и само седам одсто за такозвану акцизу. Та акциза би могла да буде већа у случају да држава жели на тај начин да регулише цену и да би се мање трошила електрична енергија треба да поступи исто као и са другим енергентима, као што су нафта, дизел и бензин, да акциза буде значајно већа“, каже Бањац.
На питање како би држава требало да стимулише појединце да штеде електричну енергију, Бањац сматра да би се требало више позабавити едукацијом и кампањама о штедњи енергије.
„С друге стране, држава има механизме као што је фискална политика, да ценама регулише и усмери шта ће се више, односно мање користити. Ефикасни уређаји би могли да се ослободе ПДВ-а, многе банке су покренуле кампању и подржавају такав програм да они дотирају купце који купују ту врсту уређаја, а такође, држава би требало да пенализује оне потрошаче који претерано користе енергију“, каже Бањац.
О томе каква нам зима предстоји, Бањац каже да би увоз електричне енергије могао да пређе 20 одсто у укупном билансу, али наводи да Србија има прилично добар преносни електросистем, тако да може да увезе огромне количине електричне енергије, те закључује да ако смо се добро припремили, верује да ћемо добро и прегурати зиму, преноси РТС.