Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Тржиште огревног дрвета и пелета се не смирује. Цене су папрене – тона пелета досеже и до 380 евра, а огревног дрвета нема испод 50 евра у малим местима, а у великим градовима досеже и до 10.000 динара.
Угаљ на стовариштима тешко је наћи. Због енергетске кризе потражња је и 10 пута већа него лане, за испоруке већина стоваришта прави листе чекања јер све што стигне већ је и продато.
Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже за РТС да се цене на стовариштима већ од јутрос за поједине категорије пелета крећу и до 411 евра.
"Ово су нереалне цене. Цене су високе и не оправдавају трошкове у ланцу у ком се формирају", истиче Главоњић.
Према његовим речима, потражња за огревним дрветом, пелетом, горивима је "екстремно висока".
"Када је реч о дрвном пелету у прва три месеца, произвођачи су имали смањену производњу. Била је мања количина пелета на тржишту у понуди. Пробало се и још увек се то дешава да се мањак производње надокнади увозом. У прва четири месеца Србија је увезла 37.500 тона", објашњава Главоњић, подсећајући да је на снази забрана извоза дрва у Србији.
"Дисбаланс у понуди и потражњи је један од узрока зашто је овако висока цена", истиче Главоњић.
Ко највише профитира, а ко треба да "попусти"
У ланцу су "Србијашуме", као главни добављач сировином, произвођачи пелета и трговци.
Главоњић каже да њихова истраживања показују да у овом тренутку највећу корист и профит у оваквим ситуацијама имају трговци.
"У ланцу добављача, произвођача и трговаца сви по мало треба да попусте и покажу врсту друштвене одговорности и бриге о тржишту и потрошачима, зато што потрошачи не купују дрвна горива само за ову грејну сезону", каже Главоњић.
Према његовим речима, цене пелета су од 15. маја до 28. јуна порасле између шест и осам хиљаде динара, а да није било раста других трошкова, што, напомиње, није оправдано.
Шта је решење?
Главоњић сматра и да је Влада донела добру одлуку да забрани извоза пелета и дрвних горива, али да она није довољна.
"Србија и пре ове одлуке није извозила у великој количини дрвна горива. У 2021. години је извезла свега 22.000 кубика огревног дрвета, што је мање од једног процента у односу на укупну потрошњу. Извезли смо и мале количине пелета, свега око 11 одсто у односу на укупну производњу, самим тим потрошњу", додаје професор.
Он наглашава да одлука Владе треба да се продужи, јер сваки кубик огревног дрвета и тона пелета је "драгоцена" у овој ситуацији.
"Замолио бих Владу да се укључи активније у овај процес и да својим ауторитетом позове главне и кључне играче на тржишту, и у сегменту снабдевања и производње и продаје, да се направи договор да се прво заустави раст цена, а затим да се разговара о томе како цене снизити", рекао је Главоњић.
Ситуација у региону
Главоњић каже да је најјефтиније огревно дрво у Бањалуци, 65 евра за просторни метар, следи Скопље са 74 евра, а Београд је између 87 и 90 евра, колико кошта и у Загребу. У Љубљани је око 96 евра.
Када је реч о пелету, Главоњић наводи да је Бањалука опет најјефтинија, 294 евра по тони, Скопље 305 евра, Београд 363 евра, Љубљана 362 евра. Једино је у Загребу скупљи пелет него у Београду.
У Италији је просечна цена пелета 372 евра, док је у Аустрији 367 евра, каже професор.