Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Нови брзи радијски сигнал (ФРБ), назван ФРБ 20191221А, није само још један редак репетитор. Његови радијски бљескови примљени у међугалактичком простору трају три секунде, око 1000 пута дуже од просека. Међутим, унутар те три секунде на сваке 0,2 секунде јављају се налети радијског зрачења јачег интензитета, а то је нешто што никада пре није виђено.
Сигнал је у десембру 2019. године открио радијски телескоп ЦХИМЕ, а научници су одмах знали да су на трагу нечег врло необичног, преносе хрватски медији.
„Било је необично. Не само да је било јако дуго, трајало је око три секунде, него су постојали периодични врхунци који су били невероватно прецизни, емитујући на делић секунде – бум, бум, бум – попут откуцаја срца. Ово је први пут да је сам сигнал периодичан“, рекао је астрофизичар Денијел Мичили са МИТ Института за астрофизику и истраживање свемира Кавли.
Један од најфасцинантнијих свемирских феномена
Брзи радијски налети један су од најфасцинантнијих актуелних свемирских мистерија. Они су посебно моћни удари зрачења радиоталасних дужина, који избијају из међугалактичког простора у врло кратком времену и обично у трајању од неколико милисекунди. Унутар тог кратког трептаја времена експлозија емитује енергију еквивалентну оној коју би направило 500 милиона звезда попут нашег Сунца.
Већина брзих радијских сигнала појави се само једном. То је немогуће предвидети, а да би научници открили такав сигнал само могу да се надају да ће се он догодити у тренутку када је радиотелескоп усмерен у правом смеру, иако пројекти попут ЦХИМЕ-а, с великим подручјем гледања, неизмерно помажу у том погледу. Једнократни радијски сигнали из дубоког свемира уједно су и најчешћи типови ФРБ-а.
Много ређе се поновљени сигнали примају из једне тачке на небу и они представљају понављајуће, брже радио сигнале. Будући да се понављају, научници могу усмерити телескоп према небу и проучавати их много детаљније.
Нејасно је, међутим, да ли је исти механизам одговоран за све брже радијске сигнале у свемиру. Они могу варирати у интензитету, таласној дужини, поларизацији и дисперзији.
Значајан траг
Један раније откривени (2020. године) ФРБ садржи значајан траг, а дошао је управо из наше галаксије. Праћен је до врсте неутронске звезде зване магнетар, што захтева да буде високо магнетизован, а ултрагусти објекти могли би бити одговорни за барем неке ФРБ-ове.
Магнетари су врста неутронске звезде (урушеног језгра масивних звезда које су завршиле свој живот и избациле већину свог материјала у свемир) с невероватно јаким магнетским пољем.
„ЦХИМЕ је сада открио много ФРБ-ова с различитим својствима. Видели смо неке који живе унутар облака који су врло турбулентни, док други изгледају као да су у чистим окружењима. Из својстава овог новог сигнала можемо рећи да око овог извора постоји облак плазме који мора бити изузетно турбулентан“, рекао је Мичили.
Пулсар или магнетар „на стероидима“ као извор?
Он и његове колеге анализирали су експлозије из ФРБ 20191221А и пронашли заједничке особине с емисијом радијских сигнала из магнетара и пулсара.
Пулсари су неутронске звезде које избацују емисије радијског зрачења са својих полова, окрећући се брзином све до милисекунди, тако да се чини као да ти сигнали пулсирају.
Постоји ипак један проблем. Иако је нејасно колико је далеко ФРБ 20191221А путовао, научници сматрају да је вероватно дошао из друге галаксије, а чини се да је његов прасак више од милион пута светлији од магнетара и пулсара у нашој галаксији, преноси портал Зимо.
„У свемиру нема много ствари које емитују строго периодичне сигнале. Примери за које знамо у нашој галаксији су радиопулсари и магнетари, који се окрећу и производе емисију сличну светионику. Мислим да би овај нови сигнал могао бити магнетар или пулсар на стероидима“, објаснио је Мичили.
Тим се нада да би могли ухватити још неке испаде из мистериозног извора ФРБ 20191221А како би сузили одакле долази и шта би га могло узроковати. Заузврат, ово би нам могло помоћи и да боље разумемо саме неутронске звезде.
Истраживање везано за наведени брзи радијски сигнал објављено је у научном часопису „Нејчр“.