Премијера представе „Тесла – Светлопис у времену” /фото/

Велика глумачка екипа игра у необичној биографској драми о нашем великом и неприкосновеном научнику Николи Тесли (1856-1943): Милан Никитовић, Весна Станковић, Хаџи Ненад Маричић, Ненад Ћирић, Лепомир Ивковић, Владан Гајовић, Драгослав Илић-Илке, Сташа Николић.

Идеја представе јесте поново преиспитивање лика и дела Тесле, као и времена и околности у којима је стварао и чиме је задужио читав свет.

Ауторски пројекат редитеља Бенке није класични комад, већ реминисценција Теслиног живота кроз нехронолошке драматуршке целине, где се прелама његово детињство, као и периоди када је у пуној снази и зрелости, тако да се све време укрштају садашњост и прошлост.

Радња представе која на тренутке подсећа на амбициознију школску приредбу о великом генију, одвија се у родној Лици, месту Смиљан (тада Аустријско царство), у кући нашег проналазача и научника у Њујорку, на Лонгајленду и у сновима значајне личности, која води публику на посебно путовање.

Српски и амерички проналазач био је у потпуности посвећен својој блиставој каријери, тако да је успевао да се истакне као инжењер машинства и електротехнике, футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом.

Али представа није у научном формату испричана, већ осликава његову душу, психу, илуструје га као људско биће са емоцијама које је још као дете било везано за своју мајку (Весна Станковић), оца, две сестре.

На неки начин мултимедијални пројекат комбинује драмску форму са музичким секвенцама попут ораторијума, односно хора личких сељака и америчких бизнисмена, који чине спектакл од једне интимне приче.

Породична прича осликава детињство које је Тесла имао у складним односима мајке и оца – православног свештеника, што се касније у другом контрасту одвија кроз суровост светског неолибералног капитализма у Америци са којим се он суочавао.

Комплексни односи са чувеним америчким проналазачем Томасом Алва Едисоном, и предузетником Џорџом Вестингхаусом, чине добар део суштине ове представе која има циљ да подсети на великане наше науке и целокупног стваралаштва које народ не сме да заборави, већ их мора чувати у својим сећањима.

Један део комада посвећен је и томе што се на приватном плану Тесла није остварио, али га то и није занимало, већ би га само спутавало да као отац или муж допринесе светској науци са толиким изумима, небројаним патентима.

Мајка је та која веома жали што није могла да има унуке, а ту његову аскетску страну су и други примећивали и била им је неуобичајена, изазивала им је и подсмех.

Глумачки су се веома истакли– Милан Никитовић као Тесла у напону стваралачке снаге, Ненад Ћирић као Томас Едисон, и Хаџи Ненад Маричић у улози брижног и суптилног оца великог научника.

Осим редитеља Мирослава Бенке, који се након дуги низ година одсуства овим пројектом враћа на позоришну сцену, у ауторском тиму су и – драматуршкиња Андреа Пољак, сценограф Борис Максимовић, костимографкиња Невена Миловановић.

Редитељ Бенка потписује и сонгове са Светланом Спајић, као и видео и звук са Николом Гачпаром.

Реализацију представе помогли су Народно позориште, Атеље 212 и Установа културе Влада Дивљан, у копродукцији позоришта Театријум и ЦЕБЕФ-а, уз подршку Министарства културе и информисања и Удружења драмских уметника Србије.

Наредних лета је у плану да се, у виду позоришно-драмског триптиха, обележи живот и дело тројице српских великана која су задужила човечанство: осим Николе Тесле, још Милутина Миланковића и Михајла Пупина.

Публици остаје да упореди претходне верзије сценских пројеката о Николи Тесли, када су га на филму и серији играли Раде Шербеџија, Петар Божовић, у позоришту Љубивоје Тадић („Тесла или прилагођавање анђела” – Народно позориште у Београду), Драган Мићановић („Тесла” Милоша Црњанског – Мадленијанум), али и инострани глумци су га дочарали у остварењима “Престиж” (2006) - Дејвид Боуви и „Тесла” (2021) – Итан Хоук.