Једина није на НАТО повоцу: Србија кандидат за ремонт чувених руских хеликоптера

Тако је он одговорио на питање које европске земље би могле да преузму посао око ремонта руских хеликоптера „Ми“, након одлуке Русије да суспендује дозволе за ремонт тих летелица у бугарским и чешким предузећима због испорука западног наоружања Кијеву као и планова да поправљају украјинску војну технику.

САД чине све да потисну Русију као најјачег конкурента са светског тржишта оружја, служећи се притисцима и уценама, па чак и наметањем санкција државама које купују руско оружје и технику, али Србија остаје једина земља у Европи која води независну политику и која има добру војну-техничку сарадњу са Русијом.

„Вашингтон не може Русији да преда своја тржишта оружја, пошто није увукао те земље у НАТО да би им Русија продавала своју војну технику. Самим тим перспектива техничке сарадње Русије са овим земљама је потпуно изостала. Постоји Србија која има перспективу војно-техничке сарадње, јер се Србија у много чему понаша као независна држава. Само Србија, од свих европских држава, има могућност да сарађује са Русијом, а остале су покоравају Вашингтону и Бриселу, не могу да покажу свој карактер, да заштите своје националне интересе“, oцењује Литовкин.

Литовкин сматра да је одлука Москве да суспендује потврде предузећа за ремонт хеликоптера које су раније издате чешком предузећу „Лом Прага“ и бугарским компанијама „Терем Летец“ и „Авионамс“ исправна.

Тиме је фактички тим предузећима укинуто пружање услуга за ремонт хеликоптера типа „Ми“, сервис делова, као и набавка резервних делова. Према томе, поменута предузећа више неће имати право да обављају послове који се односе на одржавање и ремонт хеликоптера руске производње, док се руска страна одриче сваке одговорности за безбедно коришћење хеликоптера који су ремонтовани у овим предузећима.

Међутим, Литовкин је убеђен да ће се те компаније оглушити о ту забрану.

„Убеђен сам да они неће обуставити ремонт тих хеликоптера, јер ће игнорисати забрану на ремонт, зато што не раде у оквиру закона и међународног права, него раде 'у оквиру колонијалног поретка заснованог на правилима' како каже Блинкен. Њима су Американци наложили, НАТО им је наложио да делују у оквиру евроатлантске дисциплине и они то раде. Заправо, за њих је сада опасније да се не испуњавају наредбе НАТО-а него да се придржавају међународних закона и прописа. Због тога не мислим да ће наша забрана имати ефекта, наша забрана је пре демонстрација чињенице да Бугарска и Чешка - земље где се ремонтују наши хеликоптери - не раде у оквирима међународног права, већ у оквиру колонијалног управљања“, оценио је Литовкин.

Чешки „Лом Прага“ је јединo предузеће у Европи и НАТО у коме се ремонтују хеликоптери „Ми“, док се бугарски „Терем – Летец” бави ремонтом Ми-17, Ми-8, Ми-14ПЛ/БТ, Ми-24В/Д/П, Ми-2 и Ка-26, као и Ан-2 и разним авионским моторима. „Авионамс“ради са војним и цивилним авионима Ми-8/17, Ми-24, ловцима „МиГ“ и „Сухој“, као и авионима за обуку Л-39.

Литовкин сматра да је Москва донела добру одлуку о одузимању дозволе чешким и бугарским предузећима за ремонт руских хеликоптера, али истовремено упозорава и на ризике који ће се појавити ако те компаније наставе да раде упркос забрани коју је увела Русија.

„Та одлука Москве је исправна, зато што ће те компаније које буду ремонтовале те хеликоптере то радити без надзора носиоца права и лиценце за те хеликоптере, а самим тим и без наших стручњака из московског хеликоптерског завода ‘Миља’, па се такав ремонт не сматра законитим, већ фалсификатом. Тим пре што стручњаци ‘Миља’ неће имати увид одакле су добијени делови за те хеликоптере. Ти делови могу бити лошег квалитета и друге марке... Може бити много неправилности приликом ремонта и онда ће ти хеликоптери падати, па ће неки говорити да су лошег квалитета. Реално, ти хеликоптери су веома високог квалитета и као такви су признати у целом свету“, истиче Литовкин.

Руски завод за хеликоптере „Миља“ и „Камов“ је званични носилац сертификата за хеликоптере „Ми“ и „Ка“. Делатност компаније, која је у саставу холдинга „Хеликоптери Русије“ односи се на пројектовање, производњу, поправке и тестирање летелица.

Два конструкторска бироа спојена су у један центар децембра 2019. године и настављају традицију коју су поставили врхунски руски конструктори - Михаил Миљ и Николај Камов, чији су пројектни бирои почели да раде после Другог светског рата.

Миља је један од оснивача руске хеликоптерске индустрије, а конструкторски биро „Миља“ je створио 13 главних модела хеликоптера „Ми“, од лаке до супер-тешке класе, укључујући најмасовнији хеликоптер на свету – Ми-8, који се користе у више од 100 земаља.

Литовкин истиче да je ремонт руских хеликоптера без дозволе Русије - злоупотреба.