Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Атријум Рeктората Унивeрзитeта у Бeограду и овог лета ће бити простор стваралаштва за бројне реномиране позоришне уметнике. Један од њих је Хаџи Петар Божовић, свакако најбољи познавалац дела Пeтра II Пeтровића Њeгоша међу глумцима.
„Његошева `Луча микрокозма` је највеће поетско религијозно дело у српској литератури, филозофски написано и у једном даху за време великог Васкршњег поста. То је око 40 дана. У `Божанственој комедији` до Раја води Вергилије, у васионском сновиђењу владику Његоша до божјег престола води Архангел Гаврило. Ово грандиозно дело сам драматизовао и уједно тумачим мисли великог песника“, каже Божовић за Спутњик.
Упоредо са његовом интерпретацијом чувеног текста на сцени ће се чути духовна музика коју изводи Прво певачко београдско друштво. Реч је о најстаријем хору у Србији чији је покровитељ патријарх српски Порфирије.
Иако је безброј пута казивао одломке из Његошеве поезије, драмски уметник истиче да сваки пут изнова научи нешто ново о црногорском владики и тумачи његове речи на другачији начин.
Његошеву шкрињу откључавају и срце и мозак
„Несмотрено је мислити да све знамо. Не знамо ни о мањим умовима, а не о Његошу. То је једна велика шкриња мисли која се не да видети баш на први, други или трећи поглед. А и неке ствари које су нам у младости биле непријемчиве и нисмо лако прелазили преко њих, данас су нам далеко ближе и у њима налазимо нешто скровито. Препуштамо се својој непромишљености коју вероватно само мозак може да има, а то нисмо видели голим оком и срцем. А за Његошеве мисли потребно је и око и срце и мозак и, највише, душа“, каже глумац.
Божовић се осврнуо и на чувени Његошев стих „...тајна чојку човјек је највиша“ и констатовао да се после скоро 180 година мало тога променило у међуљудским односима.
„Човек је очигледно тајна, иначе се не би оволико трудили да га замене. Што се више духовно одустаје од човека и иде на неку техничку замену - грубо речено вештачку интелигенцију и разне компјутере - то ће пре довести до унесрећења“, каже Божовић и додаје:
„Шта ту има много да се каже кад је јасно да је још од грчке мисли па на овамо, а и раније, човек био и остао највећа тајна за себе. Уосталом, свако од нас може да помисли - а што смо ми овде? Ко нас је звао? Ко нас је створио?“
Што га више разарају Његош је све виши
На питање да ли се може рећи да је Владика предвидео неке друштвене и политичке догађаје који нам се данас дешавају, Петар Божовић каже:
„Наравно. Кад год је нека несрећа, ти одеш па тражиш уточиште у његовој поезији, у његовим мислима. Не каже се узалуд за човека који је уман и који ретко каже коју реч, али је каже тачно: `Свака ти је ка` Његошева`. Да смо се мало више бавили њиме, а мање га осуђивали, мање га касапили, мање га одмицали од себе и одрицали се њега, мање му гробове разарали, оставили га бар целокупног у телу... Све то урадише, а што год га више руше и разарају, он је све виши и виши. Онако као да расте сам по себи и руга се људској глупости и немоћи“.