Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Гашење високе пећи компаније „ХБИС“ у Смедереву везано је за одлуку Кине како да се постави према надолазећој рецесији чији је први разлог инфлација, сматрају стручњаци.
Ситуација је позната, личи на оне током светске финансијске кризе 2008., дужничке кризе 2015. и пандемије корона вируса. У свакој је светска привреда посрнула, а Кина повећала своју привредну активност и стимулисала прерађивачку индустрију како би смањила негативан ефекат на глобални раст. Сада се поставила другачије.
„Најавили су да средства која су обезбедили кроз задуживање на локалном тржишту неће користити за стимулисање металске индустрије, већ ће то искористити за затварање рупа које су настале на локалним буџетима током интервенција државе за спречавање негативних ефеката пандемије на привреду. То је додатно дестимулисало произвођаче широм света и дошло је до пада тражње за челиком и уопште индустријских метала“, каже за Спутњик Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије.
Он додаје да се истовремено залихе смањују, што даје додатни ветар у леђа рецесији коју неће бити могуће избећи.
Кинески власници челичана, па тако и ове у Србији, од почетка рата у Украјини суочили су се и са проблемом набавке сировина, које су до 65 одсто увозили из Русије и Украјине. Тврде да су и пре кризе направили стратегију снабдевања и уз помоћ матичне компаније из Кине обезбедили увоз из Индије и Бразила.
Расту извоза допринео је раст цена и повећање квота за извоз у ЕУ, које је Србија добила пошто је Русији и Белорусији забрањено да извозе челик на европско тржиште.
CC0 / Рixabay /
Гасе високу пећ због трошкова производње
Међутим, како Спутњик сазнаје, железара у Смедереву већ неко време ради смањеним капацитетом, па је гашење једне пећи био логичан избор, боље је да једна ради у пуном капацитету, како би се оправдао трошак производње.
Стављање једне пећи у режим такозваног тихог хода могло би да умањи производњу челика у Србији за око 30 одсто, али то неће у великој мери погодити домаћу производњу, односно потражњу за челиком.
„Није први пут да не раде обе високе пећи. То се дешавало кад је кренуо ковид, такође због смањења производње, али садашња криза је несагледивог краја, не можемо да кажемо шта ће се дешавати, већина њихове производње је ишла у извоз, због тога вероватно осећају пад потражње. Што се тиче нас, од компанија још увек нисмо добили значајније инпуте да постоји озбиљан проблем у паду производње и у смањеним уговорима“, каже Ана Раичевић, секретар Удружења за металску индустрију ПКС-а.
Она објашњава да железара у Смедереву ради топло ваљане и хладно ваљане челике и бели лим, али да српска метало- прерађивачка индустрија користи много шири спектар производа, посебно инокс и прохром. Пошто немамо других произвођача, осим још једне челичане у Сремској Митровици која ради челик за армирање бетона, наше фирме су принуђене да сировину увозе. Такође из Кине, али и из Европске уније и Турске.
Куповала од ње челик или не, кинеска „ХБИС ГРУПА” Србији је важна, то је други по величини извозник из наше земље. Прошле године извезла је челик у вредности од 750 милиона евра, а од јануара до маја ове чак 418 милиона.
Расту извоза од 84 одсто у прва четири месеца у односу на исти период 2021. допринео је раст цена овог метала и повећање квота за извоз у ЕУ, које је Србија добила пошто је Русији и Белорусији забрањено да извозе челик на европско тржиште.
Кинески „Зиђин“, такође један од наших водећих извозника
© Љ. Алексић/РТБ Бор
Црни дани за металску индустрију
Кина је централизована земља и њена привреда и инвестиције у иностранству зависе од одлука које доноси Влада, међутим, глобална криза изазвана ситуацијом у Украјини угасила је и високе пећи у Француској и Немачкој.
Наши саговорници кажу да нас у будућности не чека ништа позитивно, да ће се глобална рецесија пре или касније одразити и на привреду Србије. Као најбољи показатељ кретања наводе основни индустријски метал, бакар, који у Србији производи кинески „Зиђин“, такође један од наших водећих извозника.
„Уколико је витална привреда, онда његова цена расте, уколико привреда крене да трпи негативне последице, цена пада. За релативно кратак период од 10 и по хиљада, докле је стигла цена бакра по тони, пала је на седам и по. То најбоље говори о томе да постоји велика неизвесност, велики песимизам у металској индустрији. На који начин ће се то даље развијати пре свега зависи од политичке ситуације, али зависи и од пандемије, због тога што Кинези настављају са политиком нулте короне“, каже Станић.
Он додаје да би Кинези, уколико би то одговарало борби за потпуно искорењивање вируса, били спремни да у неком моменту затворе и главне луке преко којих иде снабдевање индустрије широм света.
„Кина је светска фабрика, главни спољнотрговински партнер свих земаља, тако да се у том смислу не може очекивати ништа позитивно када се говори у металској индустрији у наредном периоду. Оно што је посебно битно је како ће изгледати прелаз у 2023. годину. Чак и када би се сада десиле неке позитивне ствари на политичком плану између Европске уније и Русије, штета је већ начињена, ова година ће претрпети удар. Ако следећа буде под још јачим, то за Србију представља велики проблем, јер кризе које се дубље запате у развијеном свету, могу још и дуже остати код нас“, каже овај економиста и додаје да би у том случају привредна активност могла да стагнира наредних три до пет година.
Када је реч о увозу врста челика које користи домаћа индустрија, Ана Раичевић каже да је сада немогуће зауставити поремећај који је започео када је кренуо сукоб између Русије и Украјине и да је дошло до озбиљног поремећаја у снабдевању сировина. То су наше фирме одмах осетиле.
„Код онога што се традиционално набавља без неких већих проблема, појавили су се озбиљни проблеми и због повећања цене транспорта и због продужавања рока испоруке, али и због великог скока цена сировина које су се мењале буквално на дневном нивоу, да не кажем из сата у сат. На робу се чекало, што је привреду Србије, као и глобалну, довело у незавидну ситуацију“, каже Раичевићева.
Она објашњава да, ако стану челичане у Европи или Турској, од којих српски привредници набављају сировине, то нећемо осетити одмах, јер имају залихе, али ће се последице осетити после неколико месеци.
„Поједини економисти предвиђају да ће сада поново доћи до раста цена, ако све железаре крену да редукују производњу и смањују понуду, јер чим цена почне да пада, значи да је понуда много већа него потражња. Ако понуда почне да се смањује, а тражња да се повећава, онда ће поново да дође до поремећаја и скока. Најављује се да ће на јесен опет доћи до турбуленција на тржишту метала. Нико не може да претпостави на ком нивоу ће да се заустави и када ће понуда и тражња да се стабилизује“, закључује Раичевићева.