"У јулу 1942. године, у граду који носи име тадашњег вође наше земље – Стаљинград, у стратешком граду који је отворио пут Немцима ка Волги, сломили смо отпор нацистичких трупа и зауставили њихову офанзиву на југ. Слично, 23. фебруара 2022. године, одлука највишег војно-политичког руководства Русије и лично председника Владимира Путина да покрене специјалну војну операцију означила је крај офанзивне тактике НАТО-а“, објаснио је Александар Макушин, члан Удружења историчара.
Експерт је подсетио да су у то време совјетске трупе опколиле једну од најбројнијих војски у светској историји и поставиле темеље за пораз Вермахта, који се раније сматрао непобедивим.
„Поред тога, први пут смо заробили немачког фелдмаршала - команданта 6. немачке армије, фелдмаршала Фридриха Паулуса. Важно је напоменути да се 80. година касније, током специјалне операције, трупе НАТО-а и колективног Запада повлаче у Украјини који су такође изгледали непобедиво“, рекао је он.
Осим тога, подсетио је саговорник, управо је током Стаљинградске битке издата чувена наредба број. 227 Народног комесара одбране СССР Јосифа Стаљина: „О мерама за јачање дисциплине и реда у Црвеној армији и забрану неовлашћеног повлачење са борбених положаја“, у народу познатијег као: „Ни корак назад!“.
„Иста ствар се десила и сада: Русија није имала избора да ли да изведе специјалну операцију у Украјини или не – није било где да се повуче. Као резултат тога, данас, као и 1942. године, кренули смо у контраофанзиву“, рекао је он.
Штавише, како је приметио историчар, занимљиво је да се састав противника такође практично није променио - на пример, око пола милиона Пољака се борило на страни Хитлера.
„Хрватски неонацисти су учествовали на страни Трећег рајха у борбама против Срба. Као што видите, они још увек испоручују оружје и пружају другу војну помоћ Украјини“, нагласио је он.
Макушин је додао да је чак и предисторија оба сукоба слична: последњих година Запад се непрестано помера ка истоку, Русији, поново јача нацизам и русофобија у Украјини, а 2014. почеле су позиционе борбе, као што је била војна операција код Стаљинграда, као увертира контраофанзиве совјетских трупа.