Санкције на своју штету: Кога скупо кошта недолазак Руса на море

Дешавања у Украјини угрозила су економију бројних земаља које увозе енергенте, сировине и пољопривредне производе из те земље и Русије, а санкције Запада задале су ударац и туристичкој индустрији.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић за Спутњик објашњава да су руски туристи, чак и кад их нема много, најбогатији гости, односно, највећи потрошачи током боравка на одмору.

„Ако просечан гост потроши 250 евра, мислим пре свега на југоисточну Европу, на западу је то негде око 500 евра за годишњи одмор по особи, Руси троше између један и по и два пута толико. То је опредељујуће када говоримо о томе зашто су руски туристи важни. Они користе најскупље услуге, мањи део њих купује мање скупе аранжмане, највећи број руских туриста су људи који имају новца и који користе скупе услуге и троше пуно на ван пансиону“, каже Сеничић.

На Кипру гости из Руске Федерације чине четвртину, чак 25 одсто гостију. Када се деведесетих године прошлог века Русија „отворила“, на Кипру су прво отварали фирме, али је острво било и прва база у коју су богаташи долазили на летовање.

„Кипар је тада јако пуно уложио у маркетинг за руско тржиште и то је дало резултате. Није много далеко, релативно се брзо стиже, велики број авио-компанија у Русији има чартер летове и то је било логично. Што се Турске тиче, они су тамо боравили не у тако великом проценту као на Кипру, али су долазили у милионима, чинили значајан број туриста. И ове године их има, још увек могу да лете у Турску, али не онолико колико је та туристичка сила научила“, каже Сеничић.

Због дешавања у Украјини и опште кризе, Руса на плажама у Турској тренутно има у знатно мањем броју. То се делимично рефлектовало и на цене аранжмана за боравку тој земљи, што су туристи из Србије добро осетили.

Ипак, Сеничић каже да су се мудри Турци добро снашли поучени искуством после обарања руског авиона, када је у потпуности био прекинут ваздушни саобраћај између Русије и Турске.

Наиме, иако су Руси желели по високим ценама да закупе целе хотеле на пола године, турски туристички стратези то нису дозволили. Продали су им само део капацитета, јер су хотели који нису на тај начин радили пре обарања руског авиона на граници Сирије били у великом проблему.

„Чак је било и самоубистава власника хотела, јер су остали без могућности да плаћају велике кредите, јер су били потпуно окренути руском тржишту, а друга су изгубили. Турци поучени тиме никада више једном тржишту не дају више од 50 одсто хотела. Друга половина иде на различита тржишта, да би када се оно затвори, као што је сада руско, могли да прошире капацитете који су већ присутни на том тржишту“, објашњава наш саговорник.

Дакле, Туци су се другачије економски поставили због горког искуства, тако су умањили штету, минус који је донела криза у Украјини. Исто је пробао да уради и Египат у који је долазио значајан број Руса, али и Украјинаца, али узалудно.

„С обзиром да смо имали корону, да је ово прва година у којој смо очекивали велику експанзију, у Египту су велики туропаратори из Украјине и Русије били крајем прошле године и малтене закупили све што је могло да се закупи по озбиљно високим ценама мислећи да ће ово за њих бити рекордна година. У фебруару је кренула криза, они су отказали аранжмане. Цене које су им Египћани дали су иначе биле више, јер је било велико интересовање из Украјине, Русије и Белорусије, Морали су да се отворе према другим тржиштима, када су Руси отказали, покушали су да задрже те цене“, каже Сеничић.

Он додаје да су Египћани у међувремену спустили цене, али не претерано, јер је почела глобална криза, порасли су сви трошкови. Сезона, каже, није лоша, али се недолазак Руса, Украјинаца и Белоруса и те како осећа.

Осећају га и Срби на свом џепу. Поред тога што су аранжмани за Египат ове године скупљи, за ту земљу и Тунис потребно је платити и разлику у цени горива, која варира од месеца до месеца, али се углавном креће око 50 евра по путнику.

Црна Гора није на време предвидела шта би могло да се деси, па се није окренула ка другим тржиштима, али, оцењује наш саговорник, много касно.

Тек после почетака специјалне војне операције у Украјини, у априлу, почели су да се баве западноевропским тржиштем, окружењем и промоцијом у далеким земљама, али недовољно агресивно. Сезона у Црној Гори није ни близу како су очекивали.

„Нису ишли са промотивним ценама, не би ли надокнадили губитак, ту ће сигурно бити проблема. Још увек смо на почетку сезоне, па не може да се процени до које мере то може да буде проблематично са економског становишта за Црну Гору, али сигурно не могу комплетну потрошњу ни на који начин да надоместе. Ту су и они који су купили некретнине, њих ни не рачунамо као праве туристе, али и они су доле трошили пуно новца ван пансиона. Уз њих, Црна Гора је имала неколико стотина хиљада Руса који су долазили и то од априла до октобра, у такозваној широкој сезони, што свим дестинацијама много значи“, каже Сеничић.

Гости из Русије су, упркос корони, 2021. у укупном колективном смештају у Црној Гори остварили 12,1 одсто, а из Украјине 9,25 одсто. Ове године се броје у промилима. Према првим проценама туристичких радника, губитак због недоласка туриста из Русије и Украјине процењује на 150 милиона евра.

Народна банка Србије је објавила да су српски туристи у Црној Гори у 2021 години потрошили 113 милиона евра, колико ће их бит ове године, тешко је проценити, Црногорци су такође подигли цене, како би надоместили недостатак Руса и Украјинаца.

„У Хрватској Руси фале у скупим хотелима, тамо су били и те како добродошли гости. То је иначе скупа дестинација, поготово хотелски смештај, на нивоу је најскупљих европских дестинација. Тамо фале добро платежни гости, а претежно су били из Русије, али и из Украјине“, каже Сеничић.

Он на крају разговора за Спутњик додаје да је за сада са сигуrношћу тешко рећи колико ће омиљене дестинације Руса за одмор коштати њихов недолазак, јер тек почиње „права сезона“ летњег одмора.

„И да се нешто промени, да се руски гости сада појаве, то не би било довољно да се покрију досадашњи губици, односно комплетан трошак, добит планирана од ове туристичке сезоне“, закључује Сеничић.