ЕКОНОМИЈА

Да ли ће и колико расти камате на кредите

Еурибор, камата по којој група европских банака једна другој позајмљује новац и камата која утиче на кретање рата на кредите и у Србији, први пут од 2015. године улази у плус. Вредност шестомесечног еурибора сада је минус 0,53 одсто. У ово време пре две године био је минус 0,15, а 2008. године био је и плус пет процената.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Шта то конкретно значи за рате кредита и како ће на камате да се одрази изједначавање долара са евром?
Каматне стопе и рате на кредите већ дуже времена стагнирају, и у свету и у Србији. За протеклих седам година рата на стамбени кредит у Србији од 280 евра пала је за око 30 евра, а сада се дешавају промене. Раст је неспоран, само је питање динамике. Стручњаци, међутим, указују и да не треба очекивати драматично повећање камата.
Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије, не очекује велико померање камата.
„Прилично сам сигуран да банке неће дозволити да новац постане превише скуп. Верујем да ће бити повећања камата, али да промена неће бити драматична“, рекао је Васић за „Блиц Бизнис“.
Раст еурибора за дужнике у Србији, чији су кредити везани за евро, сада је значајна информација јер је еурибор саставни део каматне стопе по којој и они отплаћују свој дуг. То се у Србији односи на скоро све стамбене кредите којих је више од 130.000. Што се тиче кеш кредита њих су грађани најчешће узимали са фиксом ратом у динарима, и рате на њих не могу да расту.
„На примеру стамбеног кредита од 50.000 евра на 20 година, рата је почетком године била 276 евра, а сада је 290, што је повећање од 14 евра. Ако еурибор ускоро буде један одсто, рата ће бити 316 евра, што је повећање од 40 евра, а ако се повећа до два процента, рата би била 344 евра, што је повећање од 68 евра, у односу на почетак године“, указују у удружењу потрошача „Ефектива“.
Говорећи о односу долара и евра и кредитима Васић је рекао да су раст цена енергената, поскупљење хране и инфлација широм света вести које никоме не пријају.
„И некако, последично бурна реакција уследила је и на информацију да је амерички долар достигао вредност евра. Међутим, ова друга вест заиста нема разлога да забрине огромну већину грађана. Кредити изражени у доларима у Србији су изузето ретки. Према подацима Кредитног бироа, на дан 31. маја укупан број стамбених кредита је 152.437 од чега је 151.018 у еврима. Дакле 99 одсто. Сви остали кредити, у динарима, па и у другим валутама, чине до 1 одсто укупног броја стамбених кредита“, оценио је Васић и додао да ни српска привреда није ништа више угрожена од грађана.
„Када се погледају дуговања везана за евро, ту се најважнијим клијентом може сматрати држава, Република Србија. Међутим, и ту је у протеклих неколико година знатно промењена неповољна структура јавног дуга, односно смањен је удео кредита везаних за долар. У овом тренутку око 10 одсто јавног дуга везано је за америчку валуту, а скоро 58 одсто за евро“, оценио је Васић.
ЕКОНОМИЈА
Шта је еурибор и како ће утицати на рате кредита
ЕКОНОМИЈА
Шта ћемо све плаћати банкама када од августа поскупе њихове услуге
ЕКОНОМИЈА
Како јачање долара утиче на српску економију
Коментар