Ово за Спутњик, поводом Декларације Мађарске која је усвојена као одговор на украјинску кризу, односно „исхитрене одлуке ЕУ о увођењу санкција Русији“, каже Александар Гајић из Института за европске студије:
Позив Мађарске да се ЕУ призове памети
„Ово је важан искорак, Мађарска је до сада дефанзивно, у оквиру својих граница, бранила политику суверености и питања националног идентитета и хришћанске традиције на којој почива породица и друштво, али ово је покушај да се на европском нивоу те вредности поново препознају као темељне и основне“.
Мађарски парламент је већином гласова усвојио Декларацију у којој предлаже да се у европским уговорима потврде вредности европских хришћанских корена и културе.
Резолуција је заправо став те земље о будућности Европске уније у тренутку када се европски континент суочава са периодом „кризе и неизвесности“. Мађарска овим документом од Европске комисије тражи да се прогласи политички и идеолошки неутралном.
Наш саговорник подсећа да је од почетка сукоба у Украјини, иако је Мађарска као део ЕУ била притиснута мерама и санкцијама, Виктор Орбан доследно бранио позицију државе по питању њихове енергетске безбедности. На тај начин успео је да за Мађарску избоксује изузеће за транспорт нафте из Русије, али и да то буде земља, иако је формално део ЕУ која је увела санкције Русији, која ни на који начин није хтела оружано да помаже Украјину.
„Мађарска је у оквиру ЕУ и позиција које је заузела имала највише могуће резервисан став према том сукобу и указивала је управо на штетност последица антируског сврставања по целу Европску унију, па и Мађарску. Покушала је на неки начин да минимизира сопствену штету, да сачува своје националне интересе и национално достојанство. Ово не само да је наставак таквог става, већ искорак напред, јер ово је прилично отворен, доследан и храбар искорак“, каже Гајић.
"Антируским санкцијама ЕУ је направила велику грешку због које трпи, а тек ће трпети велику економску и политичку штету", каже Гајић.
© Sputnik
Против Западне метастазе
Он додаје да је управо усвојена Резолуција у колизији са новим, трећим пакетом људских права, односно са метастазом индивидуалистичког поимања људских права на просторима, пре свега западне цивилизације.
„Без обзира што је Америка у политичком, геополитичком и војном смислу доминантна, Европска унија себе ту ипак доживљава као авангарду тог идентитетског преображаја западног света у постмодерно, секуларно, индивидуализовано друштво. Ово је покушај Орбана да укаже на неопходност повратка тим традиционалним вредностима које су чиниле темеље Европе и европских нација кроз историју, од настанка европских нација, европских држава у средњем веку, па до савременог доба, практично до њиховог уласка у ЕУ“, објашњава овај политиколог.
Он је сигуран да Резолуција у Бриселу неће доживети овације водећих држава ЕУ, али верује ће имати део поштовања међу земљама које имају сличан став, а које нису имале довољно храбрости да на сличан начин иступе, а због антируске политике трпе исту или већу штету него Мађарска.
„Словачка, у некој мери и Бугарска су у сличној ситуацији, јер народ не дели ставове владе која безрезервно следи бриселску и вашингтонску позицију везано за украјински сукоб. Ту је и Италија у којој се јавно мњење значајно другачије понаша, него влада, такође и Грчка. Све су то државе које у некој мери, по неким питањима деле ставове са Мађарском, понекад само неке, а понекад и већину ставова“.
Алтернативни поглед на будућност Европе
Гајић додаје да Мађарска обједињује алтернативни поглед на политичка, економска, социјална и идентитетска питања у Европи која су потиснута, зато што се створила вештачка хомогенизација, управо на антируској поларизацији која је створена након 24. Фебруара.
Упитан да ли ће бити и оних који ће сматрати да је Орбан сада и сувише непослушан и да ли би Мађарска могла да претрпи штету због овог става, Гајић каже да је то сигурно.
Он подсећа да је недавно поднета тужба Европском суду због мађарске позиције везане за права ЛГБТ популације, те да се Резолуција може читати и као вид реакције Орбана, када су већ ка њему устремљени захтеви, позиви на спровођење судског поступка, да се Мађарска на неки начин казни.
„Орбан је овим до краја заоштрио ситуацију и заузео врло јасан став, не би ли на тај начин придобио онолико симпатија колико је у овом тренутку могуће у ЕУ. Ипак, треба имати у виду да је ово декларативан наступ Мађарске, не може се очекивати да ће бити неких посебних санкција према њима, али ће у сваком случају у медијском и политичком смислу тај захтев вероватно бити одбачен. Орбан ће бити додатно оцрњен, извући ће се из репертоара и 10 година негативне приче о њему и земљи под ФИДЕС-ом, да се ради о нелибералном, недемократском, ауторитарном режиму. У крајњем случају ће речи да се ради о русофилији, да је он Путинов човек. То је оцена крајње дисквалификације у политичком смислу у западним медијима, да неког оптужите да је руски човек“, закључује Гајић.