ЕКОНОМИЈА

Велике економије тону све дубље, суморне прогнозе за 2023.

Да ли се непријатним вестима из света економије назире крај. Гас ће још да поскупљује, инфлација ће да расте, а економије водећих земаља вероватно ће ући у рецесију. То је стање без привредног раста, па чак и са падом.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Кристалина Георгиева, генерална директорка Међународног монетарног фонда, изјавила је да ће инфлација у свету вероватно бити укроћена следеће године када повећање каматних стопа почне да делује.
Према њеним речима, глобалне каматне стопе ће наставити раст до 2023. године, и тек тада ће усијане цене почети да се хладе као одговор на акције централних банака. Инфлацију морамо да „полијемо хладним тушем”, објашњава она.
Директорка ММФ-а додаје и да су се изгледи за глобалну економију знатно помрачили од априла и да не може да искључи потенцијалну глобалну рецесију следеће године.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су прогнозе о рецесији условне, јер се привредна активност статистички мери са ранијим периодом када је било раста. Тако Србија неће имати рецесију, јер је у прва два квартала имала повећање, а и ако буде пада до краја године, у просеку ће имати раст БДП-а. Зато се очекује слабији раст у 2023, јер ће стање на крају 2022. вероватно бити лошије, а с тим се улази у наредну годину.
„Још од средине 2021. сматрам да је инфлација делом последица претераног штампања новца и огромне помоћи које су државе широм света, па и наша, дале грађанима и привреди. Та политика довела је до огромне неравнотеже производње која је била ограничена током пандемије и доходака који су грађани остваривали када нису радили. Да би се зауставила инфлација потребно је укочити тражњу, а то доводи до успоравања привредне активности. И то углавном у оним производима који се купују из зајма. Мање се инвестира зато што се велики део финансира из кредита који су скупљи, мање се купују станови на кредит, друга трајна потрошна добра. Када те делатности имају спорији раст запослени у њима мање пазаре друге производе. Раст каматних стопа ће негативно утицати на привредну активност, али то је нужност како би се оборила инфлација“, наводи Арсић за „Политику“.
Уз све те проблеме велика је неизвесност у вези са украјинском кризом која може да доведе до већих поремећаја, јер није сигурно колико ће у Европи бити енергената и по којој цени. Критична је струја, гас такође.
Поскупљење енергената значи да ће трошкови предузећа бити већи, а да ће стандард грађана да опадне. Због већих трошкова за струју и гас грађани ће мање да купују друге производе.

Како криза у Немачкој може да се прелије на Србију

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) сматра да монетарна политика централних банака делује са одређеним закашњењем.
„Не треба само да се гледа понашање централних банака, јер каматне стопе садрже компоненту инфлације. Реална каматна стопа је номинална минус инфлација. Када је раст цена на мало овако висок камате ће природно да расту без обзира на то како реагују централне банке. Зато што се повериоцима не исплати да позајмљују средства по камати која је нижа од инфлације, јер онда губе новац. Дакле раст цене капитала на међународном тржишту ће бити порука, а не само оно што раде централне банке које су, између осталог, повукле и потезе који смањују ликвидност“, напомиње Гајић.
Он додаје, да постоји све више оних који говоре да долази рецесија, јер је првенствено привреда у САД прегрејана. Раст кварталног БДП-а у тој земљи је изнад нивоа тренда од пре короне 2018–2019. И то знатно. С друге стране привреда Европе није ни близу тога, економска кретања нису иста и страх од рецесије на старом континенту потиче од енергетске кризе.
То је више политичко питање него економско, јер зависи од тога да ли ће се украјинска криза зауставити, да ли ће довести до другачијих политичких односа између ЕУ и Русије као главног снабдевача енергентима.
Уколико не буде довољно гаса за индустрију у Немачкој, процене су да ће то проузроковати пад БДП-а од два одсто. Србији је та земља први спољнотрговински партнер па може да рачуна на смањење извоза, поготово компоненти за ауто-индустрију што је најважнији производ, закључује Гајић.
Коментар