Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
„Откако је „Њујорк тајмс“ у марту 1916. године објавио да је велики проналазач банкротирао, престао је да излази у јавност. Како би сачувао енергију, ограничио је и кретање по соби. Имао је изврстан алиби. Био је човек на ломачи властитих идеја. Критичари су га каменовали, урлајући како му је потребнији психијатар него Нобелова награда, а насртљиви новинари који су га некад звали господаром муња писали су како је великом научнику свемир пао на главу.
Николу Теслу то није погодило. Знао је да све то са њим нема никакве везе. Богови су га послали да обасја свет, и он је то учинио. Његове сијалице дале су снажно убрзање развоју индустријског друштва, но веровао је да ће умрети несхваћен и није више хтео да се петља са људима. Истина ће доћи и ред ће поново бити успостављен, у то је Тесла чврсто веровао“, пише у репортажи „Живот генија“ објављеној у часопису „Национална географија“.
Познато је колико је Тесла био посвећен раду и да је читав живот подредио својим изумима. Узрочно-последично, изродиле су се навике које су оновременим људима биле, у крајњу руку, необичне. Необичне су и нама данас, али ми сада знамо колико су те навике допринеле човечанству, имамо ширу слику.
Неке своје већ постојеће навике прилагодио је обавезама, док је друге створио како би му мозак што боље функционисао, а ово су неке од ствари које је практиковао:
Дуго размишљање
Никола Тесла је често говорио како може да замисли машине и ретко је одмах правио нацрте пре почетка рада на њиховој изградњи. Овај процес визуалног размишљања није својствен свим људима, али основна идеја је концентрација пре самог извођења.
У својој аутобиографији Тесла је описао овај процес:
„Моја метода је другачија. Ја не журим с конкретним радом. Када добијем идеју, ја одмах кренем са изграђивањем у својој машти. Мењам конструкцију, радим на поправкама и управљам машином у својој глави. За мене је потпуно небитно да ли тестирам турбину у глави или у радионици“, рекао је он.
Шетња
Више студија је потврдило да одлазак у кратку шетњу доприноси бољој креативности. И Тесла је изгледа био тог мишљења. Иако су његове постале део опсесивно-компулзивног понашања, он је до идеја за неколико својих изума дошао током шетње. Током једне од њих дошао је и на идеју о наизменичној струји.
Никола Тесла се 1881. године преселио у Будимпешту. У том граду се опорављао од нервног слома и често је шетао са пријатељем и рецитовао поезију. Током једне од тих шетњи родила се идеја о наизменичној струји, пишу „Новости“.
Проблеме решавајте у самоћи
Попут многих иноватора и креативаца и Никола Тесла је заступао тезу да се током стварања и размишљања треба осамити. Један од његових чувених цитата каже:
„Ум је оштрији и концентрисанији у непрекидној самоћи. За размишљање није неопходна било каква велика лабораторија. Оригиналност пристиже из самоће која ослобађа од утицаја који штете креативном уму. Будите сами, то је тајна изумитеља, будите сами, тада се идеје рађају“, говорио је овај геније, пренела је „Национална географија“.