Спутњик сазнаје: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

Инвеститору, чије је име познато грађевинској инспекцији, прети казна до пет година затвора.

Неолитско насеље „Усек“ на Бањици, утврђено културно добро од 1964. године, нашло се на мети бахатог инвеститора, који је на винчанским кућама намерио да направи своју.

Грађани су ископину на археолошком налазишту пријавили надлежним инспекцијама, али и Музеју града Београда који чува археолошку документацију, али и предмете са ове локације. Стручњаци су обишли девастирани локалитет, и доживели шок.

„Затекли су ископан слој до дубине од више од три метра, где се у пресецима виде уништене структуре винчанских кућа. У ископу земље коју је градитељ једним делом однео, затекли смо огроман број керамике, чак и фигурина, све у поремећеним слојевима. Археолози када копају склапају хронолошке слојеве и редове тако, копају 30 по 30 центиметара. Када ископате три и по метра и баците на друго место, више не знате који слој је био испод кога“, каже за Спутњик директорка Музеја Јелена Медаковић.

Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња запањен је рушењем локалитета. Он за Спутњик каже да се на њему налазе неке од највећих винчанских кућа које су икада пронађене, иако се на овом месту није налазило велико насеље.

„Са Бањице потичу фантастични предмети, оно што је сада веома дискутабилно, такозвано винчанско писмо, неке графеме очигледно постоје, али прве су забележене и изложене јавности управо са Бањице, у монографији из 1961. године. Тамо је и конзервирана једна кућа испод земље која би, уз нешто памети и пара могла да се поново откопа и презентује. То је било и замишљено 1979. године направили су мали археолошки парк, јер насеље се налази у сред великих стамбених зграда. Међутим, деведесете године су донеле дивљу градњу“, каже Црнобрња.

„Усек“ је познат широј научној јавности још од педесетих година двадесетог века, јер реч је о једном о највреднијих винчанских насеља, које је живело више од 600 година, од око 5200–4600. пре нове ере. Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову то је најдуговечније винчанско насеље, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима.

Не зна се колико је кућа у којима су људи живели пре 7 хиљада година избацио багер. Ономе што је прекопано поправке нема. Тога су били свесни и они који су писали закон који штити културна добра у Србији, надокнаде штете нема, а починилац може да буде кажњен и са пет година затвора.

Како Спутњик сазнаје у Секретаријату за инспекцијске послове, чији је грађевински инспектор поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву, на вредном археолошком налазишту већ је изграђен и армирано-бетонски потпорни зид, дугачак 12 и висок 2,60 метара.

Градилиште је затворено, а вредни артефакти, који су сада вредни само као појединачни предмети и не могу дати слику о животу Винчанаца, налазе се на брду раскопане земље.

„Плашим се да ће грађани то да разнесу, иначе, ову страшну вест прати једна занимљива случајност, која такође говори о односу према културном благу, на Сотбију је управо завршена аукција винчанских фигурина, из аустријског приватног фонда, наводно су пронађене 1991.“, каже Јелена Медаковић.

Катастарска парцела на којој је уништен део археолошког налазишта утврђена је за културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда у фебруару 1964. године.

Кривичну пријаву због уништавања неолитског налазишта на Бањици поднела је и Странка слободе и правде која од Тужилаштва тражи и да утврди да ли постоји кривица надлежних у Заводу за заштиту споменика културе Београда због несавесног пословања.