РЕГИОН

Народ руши споразум власти са Западом: Бугарска краде Македонији историју, а ЕУ – душу

Уместо да слави дан када је Скопље после 17 година чекања отворило приступне преговоре са ЕУ, народ размишља како да оспори одлуке своје Владе. Бес због уступака који су направљени Бугарској је оправдан, али и страх да ЕУ полако отима душу Македонцима.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Овако за Спутњик расположење Македонаца у дану одржавања прве међувладине комисије у Бриселу коментаришу саговорници Спутњика. Додатну сенку на „добру вест каквих нема много на Балкану“, како је гласање у Собрању као у увод у нову фазу приступног процеса Скопља ка ЕУ, назвао виски представник ЕУ Жозеф Борељ, бацила је најава могућег референдума на којем би народ могао да се изјасни да ли подржава или не потезе Владе.
Иницијативу за прикупљање 150.000 потписа као услова за расписивање референдума најавио је председник ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски .

Поверење је изиграно

Директор института за демократију из Скопља Марко Трошановски каже да потписани Протокол није израз воље велике већине грађана Македоније. Анкете, напомиње, показују да више од 60 посто популације не подржава уступке Бугарској, а када је реч о Македонцима тај проценат иде до 85 посто. Дакле, прецизира, само 15 одсто Македонаца поклања поверење Влади.
Протест испред зграде парламента у Скопљу

„Поверење је изиграно. Мислим да се мало људи радује томе што је Северна Македонија започела прву фазу преговора. Чак и највећи заговорници приступања ЕУ, резигнирано гледају на чињеницу да ће сваки даљи корак зависити од воље Бугарске која је спремна да казни свако неусаглашавање са њеном верзијом историје“.

Не мање иритантна је и чињеница да је услов за следећу конференцију, којом ће бити завршена фаза отварања преговора о чланству, измена Устава.

Народ против међународне заједнице

Притисак да се организује референдум је, каже, огроман, посебно, јер приликом гласања за француски предлог Влада није испоштовала реч ни академске заједнице ни македонског народа.

„Будући да су све велике силе стале иза потписаног документа могуће је очекивати опструкције. Иако је однос снага у овој битки асиметричан - с једне стране међународна заједница, а с друге народ, извесно је да ће, уколико наставе са притисцима и опструкцијама, резултат бити нестабилност региона а не интеграције“.

Референдум као решење?

Могућност да се референдумом дискредитује потписани Протокол, директор Института националне историје Македоније Тодор Чепреганов сматра нереалним.

"Они који су на власти могу наместити резултате. Имали смо референдум за промену имена и видели како је све то завршено. Иако је референдум доживео фијаско, власт га је прогласила успешним. Мој став је да Протокол о добросуседским односима потписан са Бугарском, као и Преспански договор просто треба поништити, за шта је услов да на челу државе буде нека друга гарнитура људи. У историји су се договори потписивали и поништавали“.

Протести у Скопљу у време одржавања референдума о преименовању Македоније

Бугарска наплаћује изгубљене ратове

Бугарски предлози умотани у француски целофан сада се, каже, представљају као ствар не односа Македоније и Бугарске већ Македоније и ЕУ.
Ослобођење Бугарске од немачко-фашистичких освајача, Други светски рат

„То значи да све оно што су Бугари хтели и што нису успели да реализују у последњих 100 година - од Санстефанског мировног споразума па на даље - сада ће реализовати преко ЕУ. Све изгубљене битке и ратове - од Балканских преко Првог и Другог светског рата, Бугарска ће, уз подршку ЕУ, а на ненадокнадиву штету Македонаца, овај пут добити“.

Присуствујемо, каже, покушају промене колективне меморије македонског народа и настојања да се оспори чињеница да је Бугарска у последњих 10 векова, у Македонији била присутна тек 120 година.

"На основу чега онда у 21. веку они оспоравају наш идентитет и језик? Има ли већег апсурда?“

Отимање сећања

Иако потписани Протокол не обавезује Комисију да у задатим роковима направи историјске пресеке, чињеница је да ће Северна Македонија морати да се суочи са великим очекивањима Бугарске.
Архив

„Тек ће се отворити се питање Гоце Делчева, Илинденског востаниа и Другог светског рата. Сваки покушај да сачувамо историјско сећање могао би да се заврши бугарском рампом“.

Један преседан је увод у нове

Уколико и изађе у сусрет свим бугарским очекивањима која се тичу историје, Северну Македонију ће сачекати Поглавље 34 у којем ће бити дефинисано питање официјелног језика.
Заставица ЕУ на бродићу који крстари Сеном

„Да би се то поглавље отворило неопходна је сагласност Бугарске која македонски језик третира као дијалекат бугарског језика. С обзиром на став Академије и јавног мњења ово Поглавље испречиће се на путу Северне Македоније ка ЕУ као непремостив проблем“, објашњава Трошановски и разговор закључује упозорењем да овакав преседан може бити увод у низ преседана, па ако ЕУ подржава бугарске ултиматуме Македонији, зашто не би то исто урадила Хрватска по питању Србије и БиХ.

Коментар