Подкаст

Стопама Светог Саве | Орбита културе

У новом издању емисије „Орбита културе“ истражујемо разлоге културне самомржње у Европи, али и путеве настајања једне духовне географије.
Sputnik
Како је настао водич за лутање кроз историју најмоћније идеје човечанства, како каже у поднаслову своје књиге „Иди за собом“, шта је научио ходајући по пустињи стопама старобиблијских личности, али и стопама Светога Саве, за Спутњик открива новинар и путописац Борис Субашић, чија је изложба фотографија са овог путовања недавно отворена у библиотеци „Бранко Миљковић“.
Да ли се култура Западне Европе, после раздобља од пуна четири века владавине светом, у духовном али и у политичком смислу, сувише раширила и истрошила? Зашто европска идеја, оно што је вековима чинило „културу“, све више губи на значају и не само у остатку света него и у самој Европи – питања су која анализира књига „Презирање сопственог: о културолошкој самомржњи у Европи“ немачког филозофа културе, историчара и германисте Франка Лисона. О његовој студији, чија је отвореност и критичност утолико необичнија што долази из пера човека из западноевропског културног миљеа, а коју је недавно, у преводу Николе Нешковића објавила издавачка кућа „Информатика“, говоре уредник књиге, социолог Слободан Рељић и Славољуб Качаревић из „Информатикe“.
Шта је документарни филм „Војничке љубави заувек“ препоручило за награде на фестивалима у Лондону, Истанбулу, а пре неколико дана и у Напуљу, да ли се прича о љубави и породици у различитим земљама препознаје са једнаким интересовањем, за „Орбиту културе“ објашњавају редитељ филма Жељко Мирковић и продуцент Горан Иконић, директор Војнофилмског центра „Застава филм“.
Да ли ће позоришна премијера представе „Бановић Страхиња“ у Театријуму 27. јула актуелизовати стари мит, причу о херојству или племенитости, како је Михизова драма прочитана овога пута – за „Орбиту културе“ објашњавају редитељ представе Бојан Лазовић и глумица Елизабета Ђоревска, која игра мајку Бановић Страхиње.
Како је као ђак сарајевске гимназије Иво Андрић доживео Београд у који је готово илегално дошао први пут, шта је утицало на то да упркос једва уочљивим лампама на пристаништу трајно понесе утисак о „бљештавој вароши“, зашто је реч о љубави на први поглед између будућег нобеловца и града који је изабрати да буде његов дом – питања су на која одговоре нуди нова књига Жанете Ђукић Перишић, дугогодишње управнице Андрићеве задужбине.
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Коментар