Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Кључни моменат трке, у којој је Вингегор преузео жуту мајицу и суверено је сачувао до краја, догодио се у 11. етапи, на повратку у Кол ди Гранон у трку, први пут од 1986. године.
У финалном делу етапе Вингегор је успео да стекне три минута предности у односу на Погачара, да освоји етапу у трци и преузме жуту мајицу.
Права драма виђена је у Пиринејима, у 17. етапи, Погачар и Вингегор су се међусобно нападали, а Словенац је у самом финишу имао бољи ритам и смањио је заостатак на два минута и 18 секунди, што му је дало наду у преокрет.
Финални дан у Пиринејима донео је спектакуларан окршај двојице фаворита у ком је Словенац пао, а Данац за длаку избегао такав сценарио – спортски је застао и сачекао ривала, али су последице незгодне биле евидентне код Погачара и није имао шансу да додатно смањи разлику.
На крају, заостао је два минута и 43 секунде, Данац је остварио коначан тријумф и заокружио феноменално такмичење за своју екипу Џумбо-Висма, који је постао прва екипа од 1969. године са члановима носиоцима жуте, зелене и тачкасте мајице за победу, поене и планинске циљеве.
Погачар је пропустио да освоји трећи узастопни Тур Д'Франс и настави трк ка историји, али је она исписана и на негативан начин јер је само 135 од 176 учесника завршило такмичење, најмање од 2000. године.
Вреди истаћи и да је Крис Фрум, четвороструки шампион морао да одустане због заразе вирусом корона, а такмичари су имали много потешкоћа и са демонстрантима, који су трку видели као прави полигон за изражавање својих ставова.
Где је запео млади Словенац?
Аналитичар Бојан Ропрет је за словеначко Дело изнео свој, наводећи да су се оствариле његове црне слутње да Погачар неће освојити трећи узастопни трофеј.
„Нисам изненађен. Много је показао и много се потрошио у првом делу трке, ја бих изабрао другачију тактику за ту фаталну етапу и успон на Гранон. Био је усамљен против Приможа Роглича и Јонаса Вингегора, да је желео да победи, морао је да елиминише једног ривала из игре, требало је да ризикује и да контролише Роглича, диктирањем темпа. Али, превише је снаге потрошио покривајући скокове“, навео је Ропрет.
Његов колега Миха Хочевар истиче да није изненађење да неко ко је себе установио као најбољег са свега 23 године пре или касније постане жртва свог успеха.
„Друго место и бела мајица за најбољег младог такмичара би пре две године били највећи успех словеначког бициклизма. Данас, Словенија је разочарана и све сматра првим великим поразом свог шампиона. Али, Погачар је одавно престао да се такмичи са својим савременицима. Он се такмичи са легендама, са петоструким освајачима Ендијем Мерксом, Бернаром Иноом, Жаком Анкетилом...“, истакао је Хочевар у тексту са насловом „Пораз је најбоља школа“.
А сам јунак и трагичар рекао је да много може да научи из тек завршене трке.
„Много добрих ствари смо урадили, али и много лоших. Мислим да имамо шансе следеће године, већ желим нове изазове. Бићу гладнији, волим изазове и веома сам мотивисан да се попнем на нови ниво. Једну грешку сам направио у Гренону. Био сам много мотивисан да зауставим сваки напад и платио сам цену. Сигуран сам да ће бити и још грешака, анализираћемо све. Екипа је имала проблем са вирусом, остали смо са четири такмичара. И погрешио сам у Гренону. Преиграли су ме, али ја нећу да променим свој стил агресивне вожње“, јасан је 23-годишњи Словенац.