Америка у сопственој замци: Хтели да казне Србе, а таргетирали Бошњаке и Немце
Док су конгресменке у САД писале предлог закона о санкционисању оних који подривају Дејтонски мировни споразум, десио се протест у Сарајеву. Сада, уместо Србе и Русе, како је планирано, овај закон могао би да погоди Бошњаке који протестују против Кристијана Шмита, али и оне Немце у Бундестагу који их директно подржавају.
SputnikОвако суноврат америчког предлога закона којим се предвиђа санкционисање грађана БиХ али и странаца који подривају Дејтонски мировни споразум и дестабилизују БиХ, коментарише спољнополитички аналитичар Обрад Кесић.
Велики обрт
Замишљена као механизам за преваспитавање оних који би се у сусрет октобарским изборима усудили да наруше амерички наратив о бошњачкој БиХ, иницијатива две америчке конресменке могла би Бошњацима да се врати као бумеранг.
“Велики обрт на који нису рачунали десио се у Сарајеву на протестима, и може се рећи да су сами Бошњаци за чије интересе је закон писан, обесмислили свако његово слово. Изненађење за предлагаче Закона о подржавању Дејтонског мировног споразума који подразумева увођење санкција за решавање политичке кризе и корупције у БиХ јесте чињеница да реторика из Сарајева постаје идентична реторици у РС”.
Лобисткиње помешала лончиће
Не само, каже Кесић, да РС није признала тзв. високог представника јер није добио легитимитет СБ и зато што свих ових година институција високих представника и део међународне заједнице раде све како би избрисали основни део Дејтона, већ ауторитет Кристијана Шмита сада руше и Бошњаци.
“Уколико би закон прошао, он би се у истој мери односио на Србе као и на бошњачке лидере који позивају на избацивање тзв. високог представника“ .
Уместо Срба и Руса, на мети Бошњаци
Предлагачи закона, америчке конгресменке Ен Вагнер и Сузан Вајлд, указује Кесић, долазе из највећег упоришта Бошњака у САД, па је овај предлог закона интегрално писан са циљем да се задовоље њихова очекивања.
„У суштини и без оваквог законског решења САД већ имају механизам и дискреционо право да процењују ко нарушава Дејтон и какве му казнене мере због тога следе. Оно што је највећа новина овог предлога је што се санкције не би зауставиле на представницима политичке власти БиХ него би обухватиле и странце, на првом месту Русе и Кинезе, али и Србе и Хрвате“.
Под утицајем перспективе из Сарајева, посебно из бошњачке заједнице у Америци, Срби и Хрвати су, каже, виђени као фактори који дестабилизују БиХ, желе да је растуре и припоје неки део њене територије.
“Замишљен као закон који би био претња Србији и Хрватској, али и Русима и Кинезима, он се сада преокренуо у своју супротност”.
На мети кругови из Србије и Русије
Предлог америчких конгресменки, сматра Александар Митић са Института за међународну политику и привреду, још један је негативан и деструктиван потез који долази из америчких кругова, замишљен тако да се односи на политичке, аналитичке и медијске кругове у Србији али и на факторе и актере који долазе из Русије. То није новост. Прича о тзв. малигном руском утицају и српско-руској хибридној претњи је нешто што већ постоји годинама у западним круговима.
“Овај предлог не само да је у складу са америчком политиком и ставом САД по питању ситуације у БиХ, а пред октобарске изборе, већ је и у складу са дугогодишњим лобистичким наступима конгресменке Ан Вагнер која је предложила овај нацрт закона. Оваквом иницијативом она покушава да убије две муве, с једне стране да добије гласове на изборима у новембру, а са друге стране да заплаши грађане Републике Србије, јер овде се ради о покушају претње да се кажњавају, санкционишу грађани других држава ван БиХ који би по њиховим проценама угрозили стабилност Дејтонске Босне, при чему је њихова дефиниција Дејтонске Босне другачија од изворног Дејтона”.
Све зависи од интерпретације
Она ће, уверен је Митић, за своју лобистичку иницијативу сасвим сигурно добити подршку јер је у складу, у великој мери, са ставовима које смо чули шире у америчком конгресу и од америчке администрације.
На питање да ли би закон могао да тангира бошњачке и интересе странаца који их подржавају, а у светлу протеста у Сарајеву, Митић каже да је овај закон конципиран тако да оставља могућност за тако нешто, али уколико се усвоји, биће подложан разним интерпретацијама.
“Ако је у теорији и могуће да буду санкционисани, с обзиром на то од кога долази предлог тешко је претпоставити да би било ко, ко не долази из српске и руске средине могао бити таргетиран на овај начин”.
Америчко мешање у изборе
Оно што је по Кесићу извесно јесте да следи нова фаза санкција која је у припреми дуже време.
„У Вашингтону се отворено говори да би те санкције обухватиле, како они кажу, мултинационални приступ кажњавања у БиХ што значи да се санкције односе и на представнике бошњачких политичких партија, највероватније оних из редова СДА. У контексту протеста у Сарајеву, санкције ће бити отворен покушај да се утиче на исход избора, а са циљем убеђивања гласача да су лидери политичких странака корумпирани и да треба доћи до промена“
Америчка администрација нема други алат да се меша у изборе сем, опомиње Кесић, да посегне за оваквим санкцијама и да преко ЦИК-а затражи да се уведу нова правила која би ишла у корист опозицији у целој БиХ.
То би, закључује, код гласача створило утисак да ће, уколико буду гласали за садашње лидере, направити себи ненадокнадиву штету.