Миливојевић додаје да је Србија успела током 10 година да избалансираном политиком обезбеди комуникацију са најважнијим међународним факторима, а да при том остане на позицији заштите државе и националних интереса.
Сачувани национални интереси
„То је нарочито видљиво у случају Косова и Метохије. Србија није подлегла притисцима да дође до промене става по овом питању, и није учинила никакву врсту уступка у том смислу. То су доста крупни и важни резултати. Јачање међународног положаја је поправило и економску позицију Србије тако да је у овом тренутку Србија у региону по економији водећа и то је свакако резултат и спољнополитичке активности и динамике,“ каже Миливојевић.
Са те позиције, додаје он, Србија је омогућила виталност одбране државних и националних интереса.
„Оно где није било значајнијих успеха и помака је на плану евроинтеграција. Србија је успела да отвори преговоре о приступању ЕУ али последњих година и није било напретка у томе пре свега због одсуства политике проширења у ЕУ, али и због тога што Србија није спремна да се одриче државних и националних интереса и да пристаје на услове које диктира Брисел. С друге стране, ипак је успела да отвори више од 20 поглавља,“ истиче наш саговорник.
Србија се није одрицала ни пријатеља, напомиње Миливојевић, и то је посебно видљиво у ситуацији глобалног померања и надолазећег мултиполаризма, везано за руско-украјински сукоб, где Србија остаје доследна својим ставовима и принципима и свом избору.
Показана оданост пријатељима
„Дакле, то је један од резултата и међународног положаја и спољних принципа и ставова. Србија је унапредила односе са свим најважнијим факторима у свету и са Америком, али посебно са Русијом и Кином, Турском, земљама залива и са земљама такозваног трећег света, Африке, Азије и Латинске Америке. Ту су нарочито важна стратешка партнерства која је успоставила и споразуми о слободној трговини са Русијом, Кином, Француском, Турском…,“ каже Миливојевић.
Такође, по мишљењу нашег саговорника, Србија је обезбедила и позицију у региону која јој омогућује да ефикасно штити државне и националне интересе.
„Оно што на спољнополитичком плану посебно може да се назначи то су две ствари: прослава 140 година чланства у Интерпарламентраној унији и прослава 60 година од прве конференције Несврстаних у Београду 2021. године где је Србија била домаћин конференције у којој су учествовале све некадашње и садашње чланице Покрета несврстаних. То су по мени догађаји који су обележили и сасвим сигурно допринели даљој афирмацији Србије,“ мишљења је саговорник Спутњика.
Доследна позиција у одбрани Српске
Оно где нисмо, како каже, успели то је контакт са Хрватском и решавања отворених питања са том државом. С друге стране, што се тиче БиХ, Србија је остала доследна у одбрани Дејтонског споразума и положаја Републике Српске.
„Оно што се може квалификовати као посебан успех је иницијатива Србије за стварање механизма „Отворени Балкан“, и сарадња са Северном Македонијом и Албанијом на тој линији,“ истиче Миливојевић.
Наш саговорник каже да не треба заборавити и да односи са Црно Гором иду бар за сад у добром правцу, али истиче да је суштина свега да је Србија и данас на курсу стратегије коју је дефинисала пре 10 година упркос свим притисцима и још је успела да појача свој међународни положај.
„Као илустрација појачаног међународног положаја може се истаћи и успостављање низа запостављених билатералних односа са земљама Африке, Азије и Латинске Америке које су од посебног значаја за Србију као и размена посета на највишем нивоу и успостављање директних, па и личних контаката са најважнијим факторима, односно лидерима у свету,“ додаје он.
Подсећања ради, шеф руске државе Владимир Путин одликовао је 2019. године председника Србије Александра Вучића орденом Александра Невског за велики лични допринос развоју вишестране сарадње са Руском Федерацијом. У протеклих 10 година Вучић се срео са готово свим важним лидерима света од председника Русије, Кине, бившим председником САД Доналдом Трампом, председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, француским председником Емануелом Макроном, бившом немачком канцеларком Ангелом Меркел и њеним наследником Олафом Шолцом, премијером Мађарске Виктором Орбаном…, чиме је Србија успела да има добре односе и са Истоком и Западом, штитећи притом своје интересе и независну политику. Србију је недавно после 35 година посетио и председник Египта Абдел Фатах ел Сиси.
Долазак на власт
Иначе, Српска напредна странка власт је освојила 2012. године победом Томислава Николића на председничким изборима, када Александар Вучић преузима функцију в.д. руководиоца СНС, а три месеца касније долази и формално на чело странке.
У Влади коју је тада формирао Ивица Дачић добија функцију првог потпредседника Владе и место Министра одбране. Министарску функцију обављао је до јула 2012. године до септембра 2013. тачније до реконструкције Владе Републике Србије, када задржава само потпредседничко место у влади задуженог за борбу против корупције и криминала.
После победе СНС на изборима одржаним 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије, која је формирана 27. априла 2014. године. Функцију премијера обављао је до августа 2016. године, када је, након победе СНС на изборима одржаним 24. априла започео свој нови мандат на месту председника Владе Србије.
Након победе на председничким изборима одржаним 2. априла 2017. године изабран је за председника Републике Србије. Други мандат на тој функцији започео је ове године после убедљиве победе у првом кругу.