Уз ову оцену, професор Правног факултета универзитета у Косовској Митровици, др Душан Челић, напомиње да ће нова одлука приштинских власти додатно закомпликовати живот Срба у јужној српској покрајини.
Према тој одлуци, од 1. августа сви који поседују личне карте издате од стране Републике Србије, а који улазе на Косово и Метохију мораће да поседују и декларациони лист. Иако то није предвиђено Бриселским дијалогом, без тога, како најављују из Приштине, нико неће моћи да пређе административну линију само са документима државе Србије.
То би, према оцени власти у Београду, могло да доведе до озбиљног повећања тензија. Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић каже да то што албанска страна на Косову и Метохији буквално припрема пакао у наредним данима изазива озбиљну забринутост.
Са представницима Срба из јужне српске покрајине састаће се председник Србије Александар Вучић, а најављено је да ће се сутра увече, уочи почетка примене спорне одлуке, обратити јавности.
Компликовање живота
На питање како је замишљено спровођење те одлуке, Челић за Спутњик каже да према оном што је познато, свим грађанима Србије који буду улазили на територију покрајине биће издаване посебне признанице, картони, који ће замењивати српске личне карте. Дакле, они тим актом заправо поручују Србији да не признају лична документа свих грађана, без обзура да ли они живе на КиМ, или долазе неким послом, или је реч о расељенима са Косова и Метхоије, или о онима који раде, уче или студирају на КиМ па зато путују у јужну српску покрајину.
Професор Правног факултета напомиње да правно гледано, издавање личних исправа спада у домен овлашћења државе која је једино власна да издаје лична документа или евентуално оног органа који држава овласти. С обзиром на то да на територији КиМ држава Србија није овластила никога да издаје лична документа, не само личне карте, него ни пасоше, саобраћајна документа, то је, заправо, порука Приштине да је она присвојила тај резервисани државни домен за себе, каже наш саговорник.
Принудити Србе да узму приштинска документа
Непризнавањем личних карата издатих од држасве Србије Приштина би да је истисне са Косова и Метохије и додатно закомпликује живот Србима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Ти картончићи, те исправе, односно потврдице које они буду издавали важиће уз личне карте и то ће бити документ на основу кога ће људи моћи да се крећу. Сада се поставља питање колико ће оне важити. Најавили су да ће то бити 90 дана, па ће људи поново морати да ваде та привремена документа што додатно загорчава живот људима који живе на Косову и Метохији“, објашњава Челић.
А то је, у ствари, и била намера Приштине да додатно закомпликује већ довољно компликован и тежак положај Срба на Косови и Метохији.
„То, заправо, представља једну принуду да људи крену да ваде документа такозваног Косова. Значи да они који то немају да то ураде да би избегли нове бирократске препреке које им Приштина намеће и заправо то значи да се над грађанима који живе на КиМ врши принуда да српске личне карте замене такозваним косовским личним картама“, јасан је Челић.
На питање у којој мери можемо очекивати додатне тензије од 1. августа, он каже да можемо да претпоставимо да ће прво бити велике гужве на прелазима, јер сваком путнику мора бити издат нови документ од стране самозваних власти у Приштини.
Додатна ескалација
„Прво је то врста малтретирања. Друго је порука која је не само на нивоу симболике да српске личне карте више не важе, да их власти у Приштини више не признају. Треће, да је тај, како кажу, документ привременог карактера што значи да је питање шта следи после. Имајући у виду досадашњу праксу Приштине, наравно да само можемо додатно да очекјемио само ескалацију“, оцена је Челића.
Када говори о томе може ли се очекивати неки вид отпора томе од стране Срба на КиМ, има ли потенцијала за то на северу, наш саговорник је скептичан да би до тога могло да дође.
„Морам да признам и да кажем да је то све мање и мање. Од Бриселског споразума 2013. све мање и мање, због тога што народ на територији КиМ, нарочито на северу, од почетка тог брислеског процеса види све мање и мање институција своје државе на северном делу територије Косова и Метохије. То је обеспокојавајуће и не утиче мобилизаторски на народ, тако да ја мислим да је тај потенцијал за организован отпор све мањи и мањи“, каже саговорник Спутњика.
Одговор државе
У сваком случају, каже, биће то проблем за грађане у свакодневном животу, али и на правно-полотичком нивоу, јер власти такозваног Косова узурпирају право које је искључиво у рукама државе Републике Србије и поручују да су они суверени, да власти Србије немају ништа с тим.
Видећемо какав ће бити одговор државе, која мора да пошаље поруку људима да они нису сами, каже Челић који сматра да Брислески споразум није донео ништа Србима и да би требало размисли о неком новом формату разговора и о афирмацији Резолуције 1244 и решења које она предвиђа.