Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Докторант на Одсеку за поморске цивилизације на Универзитету у Хаифи Дејвид Гал каже да је открио како је хришћански апостол Павле пловио из Јудеје у Рим дуж јужне обале Анадолије 60. године нове ере – рутом која није била уобичајена, пошто је већина ветрова на Медитерану западна, а Павле је ишао на запад.
Те године Павле је послат у престоницу царства да одговара јеврејским властима за проповедање учења Исуса из Назарета. Павлово путовање је неуобичајено детаљно описано у новозаветној књизи Дела апостолских. Проповедник је цик-цак прешао преко мора, врлудајући северно од Кипра пре него што је кренуо у град Миру (савремени Демре) у јужној Анадолији. Одатле је ишао на запад поред Родоса до Книдоса, затим на југ до јужне обале Крита и на запад преко најјужнијих делова Јонског мора.
Међутим, доживео је бродолом на Малти и његово путовање је трајало много дуже него што је предвиђено.
„Донедавно нисмо разумели зашто је александријски житни брод којем се Павле придружио у јужној Анадолији, који је ишао за Рим, изабрао баш ту руту“, рекао је Гал за Харец.
Гал је направио брод „Маган Михаил Други“, који је реплика је брода пронађеног 1985. године око два метра испод морског дна код обале у северном Израелу. У античко доба, град је био познат Приморска Цезареја или Цезареја Палестинска, названа по римском цару Августу Цезару. Реплика брода је завршена 2016. године и само је један од два брода у свету који симулира трговачки једрењак из времена пре наше ере. Игром случаја, Цезареја је такође лука из које је Павле отишао на пут у Рим.
Галова студија делимично је била заснована на компјутерском моделовању, које је комбиновало огромне количине временских података и спровело 5.479 виртуелних једрења дуж 224 различите могуће руте од Цезареје до Рима, за укупно 1,2 милиона виртуелних путовања једрењем.
Делови брода „Маган Михаил“ изложен у музеју Хехт у Хаифи
CC BY-SA 3.0 IGO / Oren Rozen/cropped photo /
Међутим, то није било довољно: Гал је на „Маган Михаил Други“ такође повео посаду од 10 морнара добровољаца како би кроз људско искуство истражили путовање. Са само једним бродом, који се креће брзином од 62 километара на сат.
„Тек када смо пловили овим бродом, схватили смо стварне могућности пловила и морнара. Открили смо да у многим деловима обале поветарац не подржава ову врсту кретања“, рекао је Гал за.
„Нису пловили против преовлађујућег ветра, већ су чекали данима повољан ветар у супротном смеру. У великом метеоролошком узорку открили смо да има таквих дана. До сада, научници то нису испитивали, већ су користили метеоролошке просеке ниске резолуције који бришу варијансу у ветру“ , закључио је Гал.
Он је рекао да је брод испловљавао више од 80 пута, пловио је чак до Кипра, и открио да су свакодневни ветрови, у којима поветарац може да дува ка западу са левантинске обале остали јаки и након скоро 2000 година. Крећући се тим путем, древни морепловци су могли да се шуњају уз обалу док не нађу повољније ветрове.
„Имамо податке о његовим перформансама у свим условима ветра и како на њега утичу различите струје, што нам омогућава да спроведемо поуздану симулацију пловидбе. Уз његову помоћ стекли смо увид у начин управљања таквим бродом; боље смо разумели како четири особе могу да плове од Грчке до овде и назад“, рекао је он.