Блокирање руске нафте било би за земље Г-7 готово равно самоубиству

Намера Групе 7, која окупља најмоћније земље света, да блокира транспорт руске сирове нафте и нафтних деривата морским путем како би лишила Москву прихода, због специјалне војне операције у Украјини апсурдна је, јер Русија има и друге „канале“ за испоруку „црног злата“ на светско тржиште.

Руски експерти напомињу да земље Г7 могу да само да забране кретање танкера кроз своје територијалне воде, али не могу да зауставе транспорт кроз нафтоводе. Сматрају и да није реално блокирање Суецког канала – међународног поморског транспортног коридора, јер су мале шансе да су земље Г7 спремне да уђу у велики међународни сукоб у коме би учествовале и треће земље које ту имају своје интересе.

Теоретски, додају експерти, чланице Г7 би могле да покушају да забране копнени транзит нафте блокирањем железничког транспорта, али мало је вероватно да ће им то одговарати, јер би због такве иницијативе сами страдали.

Руски економиста Михаил Бељајев сматра да није реално да земље Г7 блокрају транспорт руске нафте морем, уосталом и зато што нафташи имају своје схеме за испоруке. За те трикове, додаје он, сви знају, али против тога не могу ништа да ураде. То се, пре свега, односи на претовар нафте на мору.

Према његовим речима, нафту је најбоље допремати танкерима, али пошто је Русија фокусирана на југоисточну Азију постоје и други начини за испоруке нафте, не само морем.

„Америчке забране намећу формирање две зоне утицаја, или две зоне доминације - западну и источну. Ове непромишљене акције САД само убрзавају тај процес. Ако се раније, на пример, могло рећи да тај процес иде споро, да је теоретски и да је само у главама експерата, сада видимо да се он већ дешава. Штавише, са сваком акцијом САД он се све више и брже спроводи. Такво деловање САД служи као нека врста катализатора, акцелератора тог процеса, јер се земље које брину о сопственој судбини сада суочавају са избором коме се приклонити. Питање је да ли је реално да остану у тој западној зони или им је боље да пређу у источну зону, која ће бити перспективнија, динамичнија и која ће бити слободнија од каубојских насртаја, забрана и произвољних одлука САД“, каже Бељајев.

Као пример Бељајев наводи земље БРИКС-а, савеза који чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. То је огромна политичка сила и економски простор у коме живи око три милијарде људи. Другим речима, напомиње експерт, земље БРИКС-а су водеће економије у развоју, а све више земаља изражава жељу да се придружи овом савезу.

„То су, например, Иран и Аргентина, а и Алжир је исказао исту намеру. То јест, све више земаља жели да се прикључи источном блоку. Осим тога, треба имати у виду да на тржиште нафте више не утичу активности САД, већ ови процеси, а томе у прилог иде и изјава генералног секретара ОПЕК-а - организације која фактички даје тон у формирању цена нафте, који је одлучно рекао да ће се цене формирати без обзира на САД и њихове санкције, већ онако како ОПЕК буде сматрао да треба“, подсетио је Бељајев.

Група 7 коју чине САД, Канада, Француска, Немачка, Велика Британија, Италија и Јапан тражи опције да спречи Русију да зарађује на високим ценама енергената, укључујући и потпуну блокаду транспорта руске нафте, осим ако није купљена по утврђеној или испод утврђене цене. Међутим, Бељајев каже да је тај унапред осуђен на пропаст, јер је због заоштравања ситуације могуће отправљати и танкере под оружаном пратњом, иако, како је рекао, такав сценарио није пожељан.

„Узмимо Африку где сада имамо велике интересе, а видимо да такве интересе имају и сви други. Говорим хиптетички, али рецимо да смо тамо послали танкер са нафтом, а неко покушава да га заустави. Како ћете се бранити? Наравно, уз помоћ својих безбедносних структура. То би, по мом мишљењу, била легитимна заштита сопствених економских интереса било којим средствима, па и војним, посебно зато што сте на то били испровоцирани и приморани да то урадите“, каже Бељајев.

С друге стране, додаје он, шта ће се догодити ако Русија испоручује нафту у југоисточну Азију и дуж Северног морског пута, где су услови тешки и сурови. Ту је, према његовим речима, готово немогуће постављати баријере и блокаде руским танкерима.

„Има леда, има магле, а пловних путева нема свуда. Тамо је потребна пратња ледоломаца, па су испоруке скупље. Али, питање је ко на Арктику може да вас заустави?! Ово је зона наше потпуне доминације и ту нам нико ништа не може рећи. Тако ћемо све те бродове мирно Северним морским путем довести до југоисточне Азије“, каже руски експерт.

Многе западне земље увеле су санкције Русији након започињања специјалне војне операције у Украјини, док су Кина и Индија одлучиле да увозе више јефтине руске нафте него пре почетка рата. Бељајев додаје да су и земље Заједнице независних држава редовни купци.

Енергетска сарадња Русије и Кине све више јача. Русија шаље у Кину рекордне количине гаса, па и нафте. Извоз руског гаса у Кину повећан је за чак 60 одсто у првој половини године. Због тога су амерички сенатори, предвођени републиканцем Марком Рубиом, предложили увођење санкција компанијама које учествују у продаји руске нафте и других енергетских производа Кини. Рубио тврди да куповином руске нафте, Кина подржава специјалну операцију у Украјини.

Руски експерти су сигурни да америчке претње неће утицати на Кину, нити ће утицати на споразуме Пекинга и Москве, пре свега зато што кинески приступ пословању подразумева доношење дугорочних одлука и унапред сагледавање свих ризика.