Збег из Хрватске који траје: Зашто Олуја није никада до краја испричана прича /видео/

Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

У сусрет обележавању годишњице војно полицијске акције Олуја саговорници Спутника, сведоци страдања и највећег етничког чишћења у историји савремене Европе, евоцирају успомене, праве пресеке и покушавају да са три аспекта- војног, правног и репортажног- одговоре на питање зашто ни после 27 година на ову причу није стављена тачка.

Хрватски зрак у лименкама

О детаљима се горљиво прича, али суштина изостаје, јер како објашњава Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра Веритас, историја се на овим просторима неумитно понављала.

Акција "Олуја"

„С разлогом се каже да је рат 90-тих наставак незавршеног рата четрдесетих, и основни разлог због чега су се Срби дигли против ондашњег Туђмановог режима,1990, 1991. јесте управо повратак усташтва кроз амблеме и говоре. Мене је рат затекао у Задру као судију Окружног суда. Пођете на посао једно, друго јутро, и вас код паркиралишта сачекају нови штандови где се продаје чист хрватски зрак. Хрватски зрак у лименкама уместо пива или кока коле. И онда све се мења.“

Обележавање годишњице акције "Олуја" у Хрватској.

Од хрватског зрака и усташких песама до Олује кратак је пут. Резиме је, по подацима Веритаса, 7500 жртава рата на српској страни, 1881 страдао у Олуји, од чега 66 одсто цивила, 30 одсто жена, и око седамдесеторо деце старости до 18 година. За само неколико дана трајања војно полицијске акције Олуја започете нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Kрајину, прогнано је преко 220 хиљада Срба, села су спаљена, имовина отуђена, храмови уништени.

Умирали су поред пута

Ратни извештач Новости Милена Марковић пратила је избегличку колону од Оштреља до Бањалуке.

„Олуја је трајно урезана у моје памћење. Била сам са тим људима у колони. Неки никада нису стигли до Бањалуке. Умирали су поред пута, остављени. Други су носили кости своје деце, свесни да им тамо где гори њихова имовина, нема повратка. Људи нису били припремљени за такав јад. Из тих појединачних, личних судбина скројена је трагедија једног народа“.

Ноћ уочи Олује

Милорада Поповића, официра војске Републике Српске Крајине и команданта јединице која последња напушта аеродром код Бихаћа, ноћ уочи Олује затиче на положају. О томе да се спрема велика акција етничког чишћења, његова јединица није ништа знала.

Обележавање годишњице акције "Олуја" у Хрватској.

„Аеродром је био граница коју су са једне стране држали муслимани а с друге ми, војници РСК и ту су биле мешане јединице. Конкретно, био сам задужен за позадинску базу, јединица задужена за логистику корпуса, али која је имала војнички и тактички значај. Ништа нисмо знали, али када је акција кренула, прво што сам наредио јесте евакуација становништва из околних српских села“.

Да није било српског војника, био би Јасеновац

Једно од њих је каже и Личко петрово село које је толико страдало у време Другог светског рата да је морало да прође 18 година да би прво мушко дете статасало за војску. О томе да ли је српска војска могла да спречи Олују, Поповић каже да није, јер да јесте српски војник би то учинио.

Усташки скуп у Сплиту

„Поносан сам на то што сам својим активностима спречио постављање неке нове табле сличне оној постављеној после Другог светског рата на којој су били исписана имена жртава усташког покоља“.

Егзодус се наставља

Ни данас, после 27 година, ране, кажу саговорници Спутника, нису зацељене. Није, додаје Саво Штрбац, ни Олуја готова.

„Олуја није завршена.Она и даље траје по свим аспектима. Колона се можда не види из свемира, али тихи егзодус је у току. Хрвати, њихов државни статистички Завод, сваке године избацује миграције на годишњем нивоу, одлазак и долазак људи према свим државама света па тако и Србији. Последњих пет, шест година на једног повратника из Србије у Хрватску било је пет и по оних који су из Хрватске одлазили у Србију. Знате, нико не бежи од доброг, бежи се од зла“.

Питања статуса Срба у Хрватској није решено, као ни коначно питање имовине. Много приљежније, Хрвати, каже, приступају проблему процесуирања Срба. Тиме су све ближе испуњавању Туђмановог плана из 1991. да се Срби у Хрватској сведу на проценат испод 3,5 одсто.