Држање Тајвана у америчкој сфери утицаја начин је за обуздавање Кине и контролисање њеног излаза на океане, тумачи војни значај Тајвана за Вашингтон политиколог Александар Павић.
Тајван у првом ланцу за обуздавање Кине
„То је први ланац обуздавања Кине да постане озбиљна поморска сила јер нема отворен приступ ни Пацифику, ни Индијском океану. Зато су битни и Јапан, и Филипини, и Јужно кинеско море. Али, Тајван је јако важан јер са њега лакше може да се направи инвазија на Кину. То је Јапан урадио када је последњи пут напао Кину“, наводи Павић.
Јапан је запосео Тајван, тада Формозу, након кинеско-јапанског рата 1894.-1895. и од тада је ово острво користио за повремене нападе на кинеско копно. Међутим, средином тридесетих година, у предвечерје Другог светског рата, Јапан је користио Тајван као одскочну даску за инвазију на Кину.
Након пораза у грађанском рату, 1949, на Тајван су се склониле поражене трупе под вођством дотадашњег кинеског председника Чанг Кај Шека и од тада ово острво има изузетан значај у америчким плановима обуздавања Кине. Тих година амерички државни секретар Џон Фостер Далс формулише стратегију ланца острва, односно низа поморских база, којом би се обуздала експанзија Кине и СССР-а у пацифичком региону. Ова стратегија на значају је добила након Хладног рата и користи се за обуздавање кинеских амбиција. У тој стратегији Тајван игра веома значајну улогу, подсећа Павић и напомиње да постоји три ланца за обуздавање Кине, а недавно је предложено да се формирају и четврти и пети ланац.
Са друге стране, Кина без Тајвана не може да буде права поморска сила, наглашава Павић. Са Тајваном у свом саставу, Кина неспутано избија у Пацифик и ослобађа се притиска.
„Сада је Тајван потенцијално непријатељска база близу њених обала. Без тога, Тајван постаје одскочна даска ка озбиљнијем кинеском изласку на светске океане. Тајван је,значи, важан и дефанзивно у смислу да Кина не мора да брине да ће Тајван бити база за инвазију или контролу Кине, а што се тиче саме пројекције моћи на океане, Тајван је јако важан“, констатује Павић.
Близина америчких база
На речи генерала Дагласа Макартура, команданта савезничких снага на Пацифику током Другог светског рата, који је Тајван назвао „непотопивим носачем авиона САД“, подсећа војни аналитичар Милован Бајагић. Уколико би дошло до присаједињења Тајвана Кини, биле би, према његовим речима, угрожене америчке војне базе од острва Гуам, преко Окинаве, до Хаваја.
Бајагић наглашава да би од присаједињења Тајвана матици, Кина постала и економски јача.
„Тајван има најјачу индустрију микрочипова на свету која покрива преко шездесет одсто тржишта. Њихова компанија за производњу полупроводника остварила је преко сто милијарди долара профита и присаједињење острва имало би изузетан економски значај за Кину јер би самим тим имала шездесет одсто светског тржишта“, истиче Бајагић.
Од 1949. Кина и Тајван имају одвојене владе, а до 1972, када су САД потписале споразум са Пекингом, званични представник Кине у међународним организацијама, као што је Савет безбедности Уједињених нација била је Република националистичка Кина, односно Тајван.
Деценијама траје кинеска борба да ово важно острво врати матици, а последње тензије избиле су када је председавајућа Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси посетила тајванску престоницу Тајпеј, чему се званични Пекинг оштро успротивио.
Као одговор на посету Пелосијеве, кинеска армија започела је војне маневре без преседана у водама око Тајвана, практично блокирајући острво и користећи бојеву муницију.