Управо у то се уверио Музеј жртава геноцида. Сваки пут кад објавимо на Фејсбуку пост везан за страдање, нарочито деце у НДХ, праћен аутентичним историјским фотографијама, објава нам буде скинута, кажу у том београдском музеју.
Једна од последњих скинутих је објава о логору у Сиску, успостављеном 3. августа 1942. На фотографији су мала деца, неухрањена, полугола, како леже. У Музеју сматрају да неко то злонамерно пријављује, јер им стижу обавештења да њихова објава "није у складу са стандардима заједнице о дечјој голотињи". Испада, како примећују, да су фотографије гладне, голе, босе деце у логорима пука дечја порнографија.
И нису једини којима се то дешава. Слично су прошли и текстови појединих медија на такве теме.
Цензори - светски моћници
Теоретичар медија Станко Црнобрња за Спутњик каже да је та тема стара колико и савремено друштво, подсећајући на опаску Наполеона, који је био свестан утицаја јавне информације, да су мастило и перо кадри да униште читаву топовску дивизију.
Коментаришући појаву на коју је упозорио Музеј жртава геноцида, наш саговорник указује да цензорски нож није у рукама медија, па и ових најсавременијих, колико год они били снажни.
„Ово је само један од примера и све то може да се доведе у политички контекст. Ми то видимо, очекујемо, трпимо од тих светских моћника у свим епохама, ерама, па ево и сада они морају да контролишу и ове нове медије. Они себи не би смели да допусте да медији слободно успоставе комуникацију људи на планети“, приметио је Црнобрња.
Контрола медија као непрестана битка
Златно доба интернета када је у једном тренутку све могло да се каже, је као истиче, завршено.
„Ова прича није колатерална него директна штета такве врсте контроле и ту нем изненађења. Само има неких стратегија да се подрива, руши, да се истина кроз медије установи. То је непрестана битка да се контролишу медији. Сада су они исконтролисали у великој мери Фејсбук као најутицајнији који има преко 2,5 милијарди корисника и он је први био на удару и на највећем удару", истиче наш саговорник.
И ето, попустио је, посустао је, падају му акције, разбиће га у више компанија , све се чешће суочава са огромним новчаним казнама, и на крају ће доћи тамо где су му моћни предвидели где му је место, каже Црнобрња. Не може Фејсбук да буде јачи и утицајнији од неке државе, поготово од зна се које, додаје он.
У међувремену ће се, не сумња овај теоретичар медија, појавити неки нови медији па ће се онда бити битка за њих.
Последица, дакле, битке за утицај су и те такозване опште смернице платформе Гугл која објашњава да настоји да не увреде кориснике па „не дозвољава приказивање шокантних садржаја или промовисање мржње, нетолеранције, дискриминације или насиља."
Смернице као изговор
За све оно што Гугл сматра кршењем својих смерница следи опомена, а крајња мера је суспендовање налога. Тако су, на пример, фотографије које су историјски документи о зверствима почињеним над српским малишанима, вероватно „шокантни садржаји“ . За Гугл, односно оне који га контролишу је, нема сумње, шокирање јавности веће зло, него од ње скрити чињенице и истину о једном о историјском периоду, тачније прећуткивање историје, односно у крајњем њено ретуширање.
Историчар Момчило Павловић за Спутњик истиче да је, наравно, у питању шира прича која се не може подвести под норму узнемиравајућих садржаја, већ о покушају да се историјским изворима и фактима потврђен злочин практично негира.
Друга ствар би, сматра, била да хрватска власт или тамошња историографија, медији кажу да су се ти злочини догодили па онда такве фотографије као њихова потврда не би морале да се показују.
На цензуру правдану Гугловим смерницама су наишле и аутентичне фотографије српске деце у усташким логорима
Чињенице прекривене заборавом
„Овде се, пак, ради о супротстављеним наратривима који иду у крајност где се негира злочин НДХ над децом који је потврђен историјским изворима и другим доказима и ви се онда стављате на страну оних који негирају злочин што наравно производи друге последице. И временом ће заборав прекрити те чињенице као и многе друге“, нема дилему Павловић.
Када се тај проблем шире посматра, у периоду хладног рата и у новије време у заоштреним околностима, он указује на две доминантне слике односно супротстављена наратива где један представља вестернизовани, западни поглед на светску историју. Ако би се судило по њему, тешко да би убудуће неко знао улогу Црвене армије у Другом светском рату, која је сломила кичму фашистичкој Немачкој и Хитлеру, од које је ослободила велики број земаља док је стигла до Берлина.
„Све у свему, цензори који сами постављају границе шта сме, а шта не сме бити објављено, без широко дискутованих процедура и правила која треба универзално да важе где год се простиру такви медији, друштвене мреже, могу да доведу до редукованог погледа на историју, а самим тим не само до фалсификовања и релативизације, него чак до искривљене слике прошлости која би сада одговарала разним политичким погледима, струјама, државама, блоковима, да оправдају своје данашње поступке“, закључио је Павловић.
*Активности Мета (Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичке