СВЕТ

Објављен рат о ком се не говори: Шта ако робот притисне погрешно дугме

Онога тренутка када је људска врста створила вештачку интелигенцију, одрекла се своје. Има ли кога да то демантује, пита колумниста Политике Александар Апостоловски поводом вести да је испровоцирани робот који је играо шах са седмогодишњим дечаком у Москви сломио детету прст. Шта ће се десити ако Бајден, Путин и Си изнервирају своје роботе?
Sputnik
"Роботи су почели да бију децу, јавно, пред камерама. Вештачка интелигенција је званично објавила рат људима", примећује аутор и додаје да би, да је са друге стране седео човек, робијао, а робота су помазили, изгланцали, док је дечак морао у болницу да му ставе гипс.
„Хеј, Џо, хеј, Владимире, хеј, Си, шта мислите о томе да нуклеарне кофере препустите вештачкој интелигенцији? Или сте то већ учинили? Шта ће се догодити ако изнервирате те машине? Причате ли им приче за лаку ноћ, да се не изнервирају и не претворе планету у велику печурку?“, пита Апостоловски људе који одлучују о судбини света.
Он за Спутњик каже да није случајно дошао до закључка да се људска врста одрекла интелигенције, односно да је вештачка објавила рат људима.
„Мислио сам да је то тривијално, али када сам почео да копам по истраживачким семинарима највећих експерата и власника компанија, видео сам да они заиста проричу будућност где ће људи постати слуге нечега што су створили“, каже Апостоловски.

Роботе третирају као животиње

Он додаје да је у свом истраживању открио да се недавно у Шангају водила занимљива расправа: Кинези, Руси и Американци причали су о етичком понашању према роботима, а главно питање било је да ли да изучавање вештачке интелигенције, роботе, третирају као експерименте над животињама.
„Уз то посматрам пројекције Илона Макса и осталих момака из Силицијумске долине, који су иначе претекли московске и шангајске играче, а мислим да Русија и Кина тренутно имају предност у вештачкој интелигенцији. После овог инцидента са роботом шахистом сам схватио да је ђаво однео шалу“, упозорава наш саговорник.
Он додаје да је случај са дечаком у Москви могао да се деси било где и није ништа чудно, а најзанимљивије је то што су сви стали на страну робота. И председник Московске шаховске федерације Сергеј Лазарев рекао је да је машина до сада одиграла много мечева без иједног инцидента. Дакле, десило се случајно.
Шта се заиста догодило на турниру питали смо Бранку Ракић из развојно-истраживачког Института за вештачку интелигенцију у Новом Саду, наше најеминентније установе у овој области. Она пре свега каже да не постоји јединствена вештачка интелигенција.
„Говоримо о изолованим вештачким интелигенцијама, у овом случају то је робот који игра шах. Вероватно је нешто у његовом протоколу у том тренутку било покварено или премрежено. Можда је хтео да одигра уместо дечака. Вероватно је ситуација слична оној са аутономним самовозећим роботом, испало је да када то возило уђе у кружни ток као што је Славија, кола се зауставе, јер се на кружном току не поштује ни једно правило, а вештачка интелигенција је играла само по правилима“, каже Ракићева.
Центар за моделовање човеколиких робота у Владивостоку

Вештачка интелигенција и лек за рак

Ко ће у будућности постављати правила, људи или роботи, ако их већ сада не постављају? Апостоловски примећује да је већином становника наше планете већ овладала технологија. Мобилни телефон морамо да узмемо више стотина пута дневно, да проверимо да ли нас је неко контактирао, иако знамо да није, деца су већ потпуно опседнута, тешко им је вратити пажњу у реални свет.
Брзину којом се развија модерна технологија, односно вештачка интелигенција, готово да не можемо да пратимо. Када смо осамдесетих година прошлог века пратили „Звездане стазе“, било нам је незамисливо да гледамо капетана „Ентерпрајза“ док телефонира, могао је да види саговорника. Видео позив је наша реалност више од 10 година.
Апостоловски је сигуран да они који одлучују о судбини света не виде да смо постали робови модерне технологије, односно вештачке интелигенције, да би дете могло да поједе родитеља.
„Украјином теку крв и гас, јер бизнис мора да се настави. Случајно говоримо о Украјини и Русији, може бити реч о било коме, Американцима у Авганистану, Ираку, било где, то је потпуно небитно. Чини ми се да су светски лидери и они који су приграбили сав капитал потпуно пренебрегнули чињеницу да ни они заправо не знају где иду. Могуће је да роботи већ управљају њима, бар ми се тако чини по ономе како се понашају“, каже овај новинар и додаје да је покушао да апелује да се светски лидери баве много значајнијим стварима од поделе територија и ресурса.
„У крајњем случају, интересује ме како та хипер вештачка интелигенција није открила лек за рак и друге најтеже болести“, истиче Апостоловски.

Живимо научну фантастику

Ракићева каже да се научници не осврћу претерано на страх од пропасти света због напретка модерне технологије, јер је циљ науке да људима помогне, а страх не треба да нас чуди.
„Тако је било и са вакцинама, тако је било када су рекли да Земља није равна, увек има филозофских питања, опречних мишљења и страха од новога. Што је човек образованији и промишљенији, он ће још дубље о томе размишљати, поставити нека важна питања која ће бити више Хај Фај од саме технологије. Често чујем коментаре, питања која се постављају су више научна фантастика, него што је заправо наука отишла у било којој области у коју сам до сада имала увид“.
Ко може да да одговор на Хај Фај питање Александра Апостоловског, да ли неко може да демантује да се, онога тренутка када је људска врста створила вештачку интелигенцију, одрекла своје?
Бранка Ракић каже да су питања о примени вештачке интелигенције и етике веома комплексна и да их заправо не би требало постављати онима који се баве науком, јер реч је о филозофском питању.
Ова млада научница докторирала је у Бечу на области епигенетика, бавила се токсикологијом у фармацеутској индустрији. Радила је и у консултантској компанији која је пружала услуге истраживачким центрима у САД, а за Спутњик је већ коментарисала велико откриће, ксеноботе, минијатурне биолошке роботе који се сами крећу, али и размножавају, могу да направе револуцију у фармакологији, односно лечењу.
Живе машине које се праве од ћелија изолованих из ембрионе жабе, могле би саме да дођу до органа, успут штитећи лек који носе, да се саме програмирају и испусте га на циљано место.
Међутим, теоретски, могу да буду искоришћени и као биолошко оружје. Има ли кога да демантује да се оног тренутка када је људска врста створила вештачку интелигенцију, одрекла се своје?
Последња вест каже, робот разносач пица само што се није отиснуо на улице Даблина, један је већ виђен у Москве, а Илон Маск да ће вештачка интелигенција сваки посао учинити бесмисленим.
Како ће се онда одвијати наши животи? Како ћемо живети од свог рада, на шта ћемо трошити време? Не можемо ни да замислимо како ће изгледати живот на Земљи, док неки робот, не сломи прст неком моћнијем него што је мали шахиста из Москве.
ДРУШТВО
Живе машине: Велико откриће које мења будућност — хоће ли ксеноботи кренути у биолошки рат
Коментар