Током осмочасовног испитивања Асламова је прошла праву тортуру да би на крају, без иједног доказа, била оптужена за шпијунажу и проглашена за “персону нон грата”. Ослобођена је и тренутно се налази у Београду, али јој је забрањен улазак у тзв. државу Косово на пет година.
„Хтела сам да направим репортажу о косовским православним манастирима... Био је викенд, идеално време да се отпутује и види каква је ситуација. Била сам са супругом који је хрватски новинар Роберт Валдетс. Путовали смо аутобусом и када су (албански граничари) проверавали документа приметила сам њихову реакцију на мој пасош... Питали су ме да ли сам већ радила на Косову и након што сам потврдно одговорила саопштено ми је да ми је улазак забрањен. Нису нам враћали пасоше, није нам било јасно шта се дешава. Тражила сам да ми врате пасош и били смо спремни да одустанемо од даљег путовања, али су ме уверавали да се можда ради о некаквој грешци, да седим и чекам. Тако смо мој муж и ја два сата седели, јер нисмо могли да одемо без пасоша“, започиње причу за Спутњик Асламова.
Речено им је да треба написати захтев Приштини, која ће евентуално дати дозволу за улазак у тзв. државу Косово.
„Након два сата су нам одузели телефоне и затражили од нас да уђемо у полицијско возило како би нас одвезли у Митровицу на испитивање. Нисмо могли ни с ким да контактирамо, били смо без телефона и пасоша, а онда сам приметила да прате сваки наш покрет, да су нас одједном окружили и почели да контролишу... Док сам отварала торбу, нервозно су ме питали шта тражим... Одвезли су нас до полиције у Митровици, где су нас дуго држали у возилу. Било је јасно да чекају људе који треба да нас испитују. Нисмо могли да изађемо из аута, било је јако вруће, полиција је већ окружила ауто... Одвели су нас у собу за испитивања и рекли су нам да не можемо да устајемо, а да у тоалет можемо ићи само у пратњи полицајаца и само онда када нам они дозволе, да не можемо ту да пушимо... Ситуација је била чудна. Два мушкарца су дошла да нас испитују, било је јасно да су то људи из специјалне службе. Имали су цео досије о мени...“.
Уследило је испитивање – ко је, шта је, одакле је... И питања - да ли је интервјуисала Сергеја Лаврова? Да ли је правила интервју са Радованом Караџићем? Да ли је разговарала са Башаром ел Асадом? Да ли је била у Донбасу и шта је тамо радила? Одговори су били потврдни.
„Да, радила сам у Донбасу као војни новинар. Питају ме и под којим условима сам тамо радила и шта сам тамо носила? Рекла сам им да сам носила панцир и шлем, што је нормално када бомбардују. Интересовало их је и да ли сам имала проблема са специјалним службама других земаља?“, прича Асламова.
Руску новинарку Дарију Асламову су приштинске власти, без иједног доказа, оптужиле за шпијунажу и прогласили за “персону нон грата”
© Фото : Уступљено Спутњику: Дарија Асламова
Приштинске власти желе да се о њима лепо пише
Према њеним речима, притисак је био велики, безброј питања, укључујући и она да ли је извештавала о Косову, о трговини људским органима.
„Да, писала сам, али не са Косова, него сам интервјуисала људе. Питали су ме: ‘Да ли је тачно да сте трговину људских органа преко Косова повезали са оним што се дешава у Украјини?’. Да, истина је - упоређивала сам зато што ми је саговорник у интервјуу рекао да је то слично ономе што се сада дешава у Украјини. Ја правим интервјуе и оно што ми саговорници кажу о томе и пишем, а рекли су да у Украјини нестају људи и зато је покренуто питање да се иста ситуација дешавала и на Косову када је Карла дел Понте дала изјаву о томе“, прича Асламова.
Она напомиње да се руски новинари често „непожељни гости“ на Косову.
„Тврде да сви руски новинари пишу лоше о Косову, али питала сам их како могу да очекују да добро пишу о њима ако их стално враћају са границе и не пуштају на Косово. Ко ће онда о вама добро да пише?! Ми пишемо оно што видимо, причамо о ономе што радимо. На то су ми рекли: ‘Дакле, ми имамо лошу репутацију, а желимо да се о нама добро пише. Ми смо пристојни људи, нисмо уопште фанатици и желимо да се пише о неким добрим стварима на Косову“, каже Асламова.
Изнуђивање признања о шпијунажи
Уследило је испитивање шта се дешавало током специјалне војне операције у Украјини, каква је ситуација у тој земљи и затражено је њено мишљење о томе ко ће победити у том сукобу.
„Рекла сам да ће, без сумње, Русија бити победник. Истина, то су тешке битке, али ћемо ми ту битку добити. Онда су уследили јаки притисци и почели су да ме убеђују да сам шпијун, да радим за руске специјалне службе. Речено ми је да треба то и да признам. Упркос томе што сам упорно негирала, и даље су ме убеђивали: „Не, ти радиш...“.
Ситуација је, додаје, апсурдна, јер „новинаре стално оптужују без доказа“.
„То је онај идиотизам када од новинара покушавају да направе шпијуна. Новинар и службеник обавештајне службе имају један те исти задатак – ми прикупљамо информације, па се сваки новинар који прикупља информације може оптужити да је шпијун. То је цела трагедија наше професије, јер су почели да нас називају агентима, а ми само радимо свој посао“, истиче Асламова.
Асламова је искусан новинар, са богатом каријером. Извештавала је из многих „горућих тачака“ у свету - из Абхазије, Чеченије, Нагорно Карабаха, Таџикистана, Југославије, Руанде, Камбоџе и других. За њу кажу да је била и заробљавана и више пута хапшена. Ипак, коментаришући малтретирање кроз које је прошла од стране косовских служби каже да је „ситуација била тешка“.
Дарја Асламова је искусан новинар, са богатом каријером, извештавала је из многих „горућих тачака“ у свету, од Абхазије и Чеченије до Југославије и Камбоџе
© Фото : Уступљено Спутњику: Дарија Асламова
„Донели су нам храну и кафу, а ми нисмо знали да је у том тренутку већ објављена вест да је ‘познати руски шпијун ухваћен’, а на друштвеним мрежама коментатори су тражили да ме изруче као поклон са Косова Украјинцима…“.
Aгонија је трајала од четири ујутру до 12 поподне да би коначно Приштина донела ослобађајућу одлуку.
„Вратили су нас на административну границу, али су нас држали у возилу и нису нас пуштали напоље. Са нама су седела три полицајца који су контролисали сваки мој покрет, као да могу да побегнем или нешто урадим. И даље нам нису враћали наше ствари све до тренутка док нам није речено да потпишемо некакав документ. Мислим да је то био документ о томе да су ми све моје ствари враћене. Потписала сам, једноставно нисам имала избора, дали су ми ствари, а мој муж и ја смо касно у ноћ, прешли административну границу и завршили у Србији“.
Министар унутрашњих послова непризнате државе Косова Џељаљ Свечља је у објави на „Фејсбуку“ навео да су "многе земље доказале да се Асламова бавила шпијунажом за руске војне обавештајне службе и да је деловала под маском новинара", да је учествовала и у борбама у Украјини тако што је водила пропаганду о руској инвазији на Украјину. Оптужбе су изнете, али не и докази.
„Очигледно је да смо били ухапшени. Узели су нам новац и личне ствари. Ништа нам није било при руци. Ако сам ухапшена, онда имам право и на један позив. Речено ми је да је то немогуће, пошто званично нисам ни за шта оптужена. А заправо, још док смо тамо седели косовски министар ме је оптужио да сам шпијун. Претпоставка невиности је занемарена и сада можете прићи било којој особи и рећи да је убица, а она мора да докаже да није. То је апсурдно“, закључила је Асламова.