Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Киклади представљају групу од око 30 острва у Егејском мору, међу којима се налазе надалеко познати Миконос и Санторини. Укупна површина износи око 2.528 километара квадратних и представља врхове потопљених планинских ланаца.
Име су добила од грчке речи κυκλάς, јер чине круг око светог острва Делос, које се према грчкој митологији сматра родним местом Артемиде и њеног брата Аполона. Археолошка истраживања су потврдила да су у бронзаном добу представљала центар културе, познат по својим идолима од белог камена.
Прича каже да су најранији становници били Каријци, који су овде дошли из југозападне Анадолије. Антички историчар Тукидид наводи како је њих са острва протерао краљ Минос, док Херодот тврди да су они били његови поданици, који су протерани много касније од стране Доријана и Јонаца.
Прве трагове Јонаца на острву истраживачи бележе у 10. и 9. век пре нове ере, чији центар моћи током времена постаје Делос који је служио као седиште и ризница савеза под вођством Атине током 5. века пре нове ере. Међутим, током времена ова острва су променила бројне владаре.
Миконос
© Flickr / Andy Beal
Данас, ова острва представљају туристичку атракцију са ветрењачама и белим кућама које употпуњују медитерански пејзаж. Многа од њих и даље на себи носе трагове архитектуре која потиче из периода млетачке владавине.
Наксос је највеће и најплодније острво, док се острво Тира (друго име за Санторини) састоји од остатака вулкана који је експлодирао око 1600. године п.н.е.. Остала велика острва су Андрос, Иос, Кеа, Кимолос, Кинтос, Милос, Миконос, Парос и Тинос.
Интересантан податак је да су ова острва већим делом свог постојања била изолована, за разлику од неких егејских острва која су до последњег леденог доба била повезана копном са Малом Азијом. Ово је довело до нагомилавања карактеристика одређених врста што је резултирало изузетно високом стопом ендемизма, пренела је „Национална географија“.