Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Гробља су слика историје и сведочанства прохујалих, појединачних судбина кроз време, наводи фотограф, илустратор, карикатуриста, професор на Академији примењених уметности у пензији и уредник у НИН-у Југослав Влаховић у каталогу изложбе „Bibliotheca mortalis – мотив књиге на гробљима Србије и Европе“ која се одржава у Народној библиотеци Србије.
Веома жива и животна „гробљанска изложба“
Влаховић сматра да књиге на гробљима носе фине поруке, од којих су неке упућене самој књизи где јој се захваљују на помоћи и наводе колико им је значила током живота поготово, током последњих дана или месеци.
„Изложба изгледа веома живо и животно што је за мене било пријатно изненађење кад смо завршили поставку“, каже Влаховић за Спутњик.
Ново гробље у Београду.
© Фото : спутњику уступио Југослав Влаховић
Ново гробље као трезор за „Библиотеку смрти“
Пре осам година, Влаховић је на Новом гробљу приметио гробницу на којој је била једна велика бела књига, а после ју је видео и наредне зиме прекривену снегом. На Новом бежанијском гробљу на сахрани рођака, Влаховић је поред његовог гроба видео једну велику црну књигу, што му је дало почетну идеју за Bibliotheca mortalis, у преводу, Библиотека смрти.
„Наредни обилазак Новог гробља био је за мене једно изненађење и откровење у позитивном смислу. После сам дошао са фотоапаратом и сликао стотинак изванредних примера гробница са књигама. Био је то стварно један трезор и сигуран сам да само од Новог гробља може да се направи једна занимљива изложба“.
Јерменско гробље у Истанбулу.
© Фото : Спутњику уступио Југослав Влаховић
Додаје да ми некад и не знамо шта имамо у сопственом граду и наводи да и Земунско гробље има лепих гробница. Међутим, и Јеврејско гробље преко пута Новог гробља за њега је било „мало откровење“.
„На Земунском гробљу сам нашао само једну књигу у делу где су јеврејски гробови, а на Јеврејском гробљу има пуно фасцинантних у визуелном смислу. У централном делу има један споменик где су сахрањени свети списи – Тора. Они свете списе сахрањују као људе јер Јеврејима је то јако пуно значило у њиховој вековној борби за опстанак. Има тога и код других народа од којих су неки нестали, а Јевреји су се сачували делом и због те књиге“.
Гробље Пер Лашез у Паризу.
© Фото : Спутњику уступио Југослав Влаховић
Дирљиво сведочанство Србина у Темишвару
Влаховић је и на својим путовањима по Европи почео да обилази гробља тако да је фотографисао „чувено гробље чувених личности“ Пер Лашез у Паризу, Централно Гробље у Бечу, гробља у Франкфурту и у оближњем Мајнцу где је Гутенбергов музеј, Данској, Мађарској, Словачкој, Шпанији, Португалији...
У Истанбулу је посетио грчко и јерменско гробље где му је било забрањено да фотографише. Влаховић подсећа да су Јермени у Турској доживели геноцид и да су Турци на тај период своје историје јако осетљиви, па су му рекли да је фотографисање забрањено. Није их послушао, кришом је сликао а неколико фотографија нашло се и на изложби.
Гробље у Подгорици.
© Фото : Спутњику уступио Југослав Влаховић
Од 170 фотографија на изложби, најдража му је једна коју је сликао у Темишвару, у Румунији.
„Има једна дивна књига са гробља у Темишвару коју сам у задњем тренутку, пре изласка, приметио. То је један обелиск, једна велика књига, кад сам јој пришао приметио сам да на српском језику, ћирилицом пише, отприлике: 'Цео мој живот и сва моја брига били су породица и штампање књига'. Ту је сахрањен неки штампар, Србин у Темишвару и он је описао свој живот са једном отвореном књигом што је стварно дирљиво сведочанство“.
Гробље Виборг у Данској.
© Фото : Спутњику уступио Југослав Влаховић
Књиге на гробљима – сведочанство културе и сећања
Влаховић истиче да књига на гробљима заиста није мртва и она је сведочанство културе, меморије и сећања – све у једном.
„Лепо је Матија Бећковић на отварању изложбе рекао да је књига вечна и да је присутна у свим културама света као симбол човекове борбе са пролазношћу. Онима који су је поставили заиста треба одати почаст и поштовање јер су књигу изабрали као симбол културе, знања и духовности, а не неке баналне ствари које се сад такође могу наћи на гробљима. Јако су ми занимљиви и са културолошке и са визуелне стране та гробљанска архитектура, типографија и те поруке“.
Гробље у Лисабону.
© Фото : Спутњику уступио Југослав Влаховић
Међутим, „гробљанска архитектура“ данас је препуштена каменоресцима и занатлијама и врло мало има уметничких дела на гробљима.
„Гробна места су постала униформна, серија врло сличних, често кабастих гробова са неким јаким словима, великим фотографијама где су људи насмејани и весели какви су били, али некако то, чини ми се, одлази у неку гротеску и једно немирење са смрћу. То је део живота и не бих се ја толико плашио смрти. Треба разговарати о смрти и улепшати тај одлазак људима а и свима нама на један фин и културан начин а не да се гробнице банализују и претвори у неке билборде“, закључио је Влаховић.
Изложба „Bibliotheca mortalis – мотив књиге на гробљима Србије и Европе“ биће отворена до 30. септембра.