Аутор сматра да је жеља турског лидера да не поквари односе са Русијом условљена спремношћу Москве на обострано корисну сарадњу.
Новинар подсећа да је Турска одбила да подржи санкције Запада и истражује могућност сарадње са руским банкама које су потпале под ограничења, а такође спремно прихвата плаћања руским кредитним картицама. Осим тога, Анкара добија приступ јефтиној енергији и профит од послова са руским компанијама. За Ердогана је посебно важан пристанак Русије на његова дејства на сузбијању курдског сепаратизма у Сирији, где Москва подржава владу Башара ел Асада, додао је Ерлангер.
Међутим, Ердоган се суочава са политичким потешкоћама уочи избора следеће године, јер се турска економија урушава, а Централна банка скоро да нема девиза, истиче аутор.
„Узајамни изазови приближили су двојицу председника више него икад. Они су се састали два пута за последње три недеље“, закључио је он.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. У Кремљу су санкције окарактерисали као економски рат какав се још није догодио. Као што је раније истакао председник Русије Владимир Путин, политика одвраћања и слабљења Русије је дугорочна стратегија Запада, али санкције су задале озбиљан ударац целој светској економији.